Mene prosto oduševi kad pročitam i čujem da je neko uskladio posao i porodicu. Pogotovo mi je drago kad to čujem iz usta uspješnih žena, jer muškarci rijetko kad izgovaraju takve paradokse.
To vam je kao da kažete “odlično usklađujem svoje ogromno stopalo sa damskim cipelicama”. Ne ide.
Negdje žulja, nešto se deformiše i pati.
Nekad je posao, nekad porodica, zavisi od vas. Ako se odlučite da posao ne pati, onda javnost vrlo rado kupuje ovu priču o uspješnom usklađivanju. Uskladili ste kad izgovorite da ste uskladili. Niko ne ide u dubinu, već samo oduševljeno kaže: “Svaka čast” i tu priča završava jer je baš lijepa. Lijepo je čuti tako nešto. Ljudi vole laži.
To vam je kao da kažete “odlično usklađujem svoje ogromno stopalo sa damskim cipelicama”. Ne ide.
Negdje žulja, nešto se deformiše i pati.
Ako žena odluči da bude tu kad je potrebna djetetu, onda mora slušati recepte za kvalitetno roditeljstvo -pa imaš svekrvu? Može li tvoja mama? Tatu niko ni ne pominje. On je tek sporedan u ovoj priči. Mada, on ne usklađuje ništa, je li.
Realno, čim se zagrebe površina vidi se da to pričanje o “usklađivanju” služi samo očuvanju slike sebe. Kakvo, bolan, usklađivanje?! Reci – svi su pored mog djeteta samo ja nisam. Jedino usklađivanje o kojem možemo pričati je usklađivanje svoje majke, njegove majke, tete, tetaka i ostalih koji mogu pripaziti dijete.
Ako žena odluči da bude tu kad je potrebna djetetu, onda mora slušati recepte za kvalitetno roditeljstvo -pa imaš svekrvu? Može li tvoja mama? Tatu niko ni ne pominje. On je tek sporedan u ovoj priči. Mada, on ne usklađuje ništa, je li.
Telefon – mama ne može nosati, ljubiti, a bogami ni zagalamiti kao obična, domaća mama. Ekstremi ne postoje kad je u pitanju porodica.
Teško ćete naći vrlo uspješnu poslovnu mamu čija je djeca nisu željna.
Tekst prenosimo sa CaraDara.
