Ostrvo je bogato i termalnim vodama, nigde se ne žuri, ili se slabo žuri
Demencija je bolest koju prati niz simptoma koji se ispoljavaju uglavnom teškoćama u pamćenju i planiranju. Moguće je da će osoba koja se ceo život odlično snalazila u kuhinji, na primer, zaboraviti kako se pravi obična kajgana. Stanovnici grčkog ostrva nemaju, ipak, ovakvih problema. „Demencija ne stanuje ovde“, tvrde žitelji Ikarije, ostrva na kojem žive neki od najdugovečnijih ljudi na svetu.
Demencija posle 90. godine života
Ikarija je ostrvo u Grčkoj koje se označava kao jedna od pet „plavih zona“, objašnjava naučnik koji proučava dugovečnost, Dan Buettner.
– Stanovnici Ikarije u Grčkoj žive oko osam godina duže od žitelja razvijenih zemalja zapadnog sveta, tri puta je veća verovatnoća da će doživeti 90 godina, uglavnom bez demencije, ili bez uočljive demencije – kaže Buettner.
Stručnjaci navode da je zanimljivo i to što žitelji Ikarije u mnogo manjoj meri pate od hroničnih bolesti, manje je kardiovaskularnih bolesti, ali i slučajeva karcinoma.
Kratak popodnevni odmor, ali i aktivnost
Stanovnici Ikarije uvek imaju vremena za druženje i neguju zdrave međuljudske odnose. Ostrvo je bogato i termalnim vodama, nigde se ne žuri, ili se slabo žuri.
Žitelji Ikarije praktikuju kratki popodnevni odmor, za regeneraciju. Veruje se da osobe koje spavaju 15 do 20 minuta tokom podneva, imaju za 35 odsto manju šansu da obole od bolesti srca. I pored svega navedenog, ljudi na ostrvu su veoma aktivni, bave se poljoprivredom i ribolovom.
Mediteranska ishrana
Ishrana na Ikariji je mediteranska, konzumira se dosta povrća, ribe, voća i maslinovog ulja. Manje se konzumira svinjsko ili goveđe meso, a piju se biljni čajevi i podstiče način života tokom kojeg su ljudi više upućeni jedni na druge.
Buettner je posmatrao stanovnike Ikarije i kaže da su pronađena samo tri slučaja veoma blage demencije kod osoba starijih od 65 godina.
– Jedu najstrožu verziju mediteranske dijete na svetu, zasnovanu uglavnom na većim količinama voća, povrća, integralnih žitarica, pasulja, mahunarkama, maslinovom ulju i umerenim količinama crnog vina. Konzumira se morska riba, ali takođe umereno. U obroku preovlađuje zelena boja – kaže Buettner.
Dosta se koristi i samoniklo jestivo bilje, začini poput bosiljka, žalfije, timijana, peršuna, belog luka, komorača. Sve ove biljke imaju antioksidativno dejstvo i štite krvne sudove.
Demencija može da se spreči uz 2 napitka
Buettner primećuje da su stanovnici Ikarije i ljubitelji dva pića koja se svakodnevno konzumiraju – biljnog čaja i kafe.
Studija iz 2010. godine tvrdi da je konzumiranje 3 do najviše 5 šoljica kafe dnevno tokom srednjeg životnog doba povezano sa 65 odsto manjim rizikom od razvoja demencije i Alchajmerove bolesti, kao najčešćeg oblika demencije u kasnijem životnom dobu.
Istraživanje iz 2021. godine, navodi da su osobe koje su pile 2 do 3 šoljice kafe ili čaja dnevno imale za 30 odsto manji rizik od pojave moždanog udara i demencije. Kafa i čaj se konzumiraju bez dodataka.
– Čajevi se kuvaju od biljaka koje rastu u baštama ili u divljini kao što su origano, žalfija, ruzmarin – objašnjava Buettner i dodaje da ovi biljni čajevi nemaju samo antiinflamatorna svojstva, već da deluju i kao blagi diuretici.
– Diuretici su prva linija lekova u terapiji visokog krvnog pritiska. Ovi lekovi regulišu vrednosti pritiska, pomažu bubrezima da se lakše oslobode natrijuma i jačaju krvne sudove – precizira Buettner.
Demencija je u većoj meri zastupljena kod depresivnih osoba
Buettner navodi da je ishrana bitan, ali ne i ključni činilac dugovečnog života bez demencije i hroničnih bolesti. Buettner primećuje da se žitelji Ikarije dosta druže i da su, bez obzira na životno doba, veoma fizički aktivni.
– Stanovnici Ikarije manje pate od osećaja usamljenosti i depresije u odnosu na Amerikance – podvlači Buettner i ističe da „depresivne osobe imaju 50 odsto veće mogućnosti da se razbole od demencije„.
Ikarija je planinsko ostrvo sa dosta uzbrdica. Stanovici svakog dana, običnom šetnjom, praktikuju vežbe niskog intenziteta.
– Žitelji Ikarije ne sede ceo dan u kancelariji ili ispred televizora, misleći da sve može da se nadoknadi sa 30 minuta vežbi u teretani. Svaki odlazak u obližnju prodavnicu na ovom ostrvu je svojevrsna vežba – kaže Buettner.
