Alergije u odraslom dobu mogu da nas iznenade, jer – ako ste mislili da su alergije rezervisane samo za detinjstvo, to nije tačno. Naime, alergije mogu da se razviju i kasnije u životu, čak i ako sa njima nikada ranije niste imali problema. Promene u telu, načinu života i okruženju mogu da podstaknu imuni sistem da reaguje na stvari koje su vam pre bile potpuno bezopasne. Prema rečima alergologa, alergije koje se javljaju u odraslom dobu najčešće se pojavljuju u tridesetim i četrdesetim godinama, ali se mogu razviti u bilo kom životnom razdoblju.
I promena okoline može da bude okidač alergije u odraslom dobu
Kako objašnjavaju lekari, naš imuni sistem nije statičan, već se menja i prilagođava kroz život. Upravo zato može da „odluči“ da reaguje na određeni alergen tek nakon godina izloženosti. Jedan od najčešćih razloga je upravo ponavljana izloženost alergenima. Svaki put kada dođete u kontakt sa određenom supstancom, bilo da je reč o polenu, hrani ili prašini, postoji mogućnost da se s vremenom razvije reakcija. Drugim rečima, telo može da promeni „mišljenje“.
Hormonalne promene takođe igraju veliku ulogu. Pubertet, trudnoća ili menopauza mogu da utiču na način na koji imuni sistem reaguje, što ponekad dovodi do pojave novih alergija. Zanimljivo je da i promena okoline može da bude okidač. Preseljenje u drugi grad ili državu znači i susret sa novim alergenima – novom vrstom polena, drugačijim klimatskim uslovima ili čak novim mikroorganizmima.
I stres je alergen
Stres je još jedan važan faktor. Iako sam po sebi ne uzrokuje alergije, može oslabiti imuni sistem i učiniti vas osetljivijim na okidače koji vam ranije nisu smetali. Osobe koje već imaju određene alergijske bolesti, poput astme ili ekcema, imaju i veći rizik za razvoj alergija kasnije u životu.
A koje su to alergije koje se najčešće javljaju kod odraslih? Spisak je zapravo vrlo sličan onom iz detinjstva:
- Alergije na hranupogađaju oko 10 odsto odraslih osoba, a najčešći okidači su: kikiriki, orašasti plodovi i morski plodovi.
2.Sezonske alergije, poput onih na polen, travu ili ambroziju, takođe su vrlo česte, baš kao i reakcije na grinje i buđ u zatvorenim prostorima.
- Kućni ljubimcimogu postati problem i to nakon godina bez ikakvih simptoma. Razlozi uključuju veću izloženost, promene u imunom sistemu ili kontakt sa različitim rasama.
- Ubodi insekatanisu bezazleni. Iako prva reakcija često nije jaka, ponovljeni ubodi mogu izazvati ozbiljnije simptome.
- Lekovi.Telo s vremenom može početi da određene supstance prepoznaje kao pretnju, naročito antibiotike, lekove protiv bolova ili antiepileptike.
Simptomi alergija javljaju se odmah ili postepeno
Simptomi mogu odmah da se pojave, ali ponekad se razvijaju postepeno. Najčešće uključuju curenje ili zapušen nos, kijanje, svrab i suzenje očiju, osip ili koprivnjaču, oticanje usana i lica, bolove u stomaku, mučninu, pa čak i otežano disanje.
Ako primetite da simptomi ne prolaze uprkos lekovima koji se kupuju bez recepta, da se ponavljaju u određenim situacijama ili nakon konzumacije određene hrane, vreme je za odlazak kod lekara. Jedini pouzdan način potvrde alergije jeste testiranje, koje može da pomogne i u razlikovanju alergija od stanja koja ih oponašaju.
Stručnjaci naglašavaju da alergije mogu da se razvijaju i nekoliko godina, pa je moguće da testiranje otkrije promene koje ranije nisu bile prisutne. Dobra vest je da se alergije mogu držati pod kontrolom. Prvi korak je izbegavanje okidača – ponekad su dovoljne male promene, poput korišćenja hipoalergijske posteljine. Lekovi poput antihistaminika, sprejeva za nos ili kapi za oči mogu da ublaže simptome, a u nekim slučajevima preporučuje se i imunoterapija.
Mogu li alergije da nestanu?
Ponekad da, ali one koje se pojave u odraslom dobu češće ostaju. Ipak, uz pravilno lečenje i prilagođavanje životnog stila, moguće je živeti kvalitetno i bez većih ograničenja. Jer, kako ističu stručnjaci, ključ je u razumevanju sopstvenog tela i pravovremenoj reakciji.
