Utešan osećaj topline, brige i istinske nege – sve to je oličenje najnovijeg internet trenda “butter mum” koji datira iz devedesetih.
Video-snimci pod heštegom #buttermum postaju sve popularniji. Estetika? Zamislite gospođicu Honey iz filma Matilda – majčinsku figuru čija je glavna osobina toplina.
Postoje Pinterest table posvećene ovom stilu, pune mama koje peku kolače sa nespretnim tragovima brašna na nosu, kao i Reddit diskusije o tome kako bi jedna „butter mum“ mirisala (Clinique Happy i Jo Malone Jasmine Sambac & Marigold, čisto da znate).
„To je ona spora, svesna vrsta majčinstva, stvaranje uspomena, održavanje toplog doma i odsustvo jurenja kroz ove godine“, piše TikTok kreatorka Britton Ogilvie. Međutim, ako zagrebete malo dublje, videćete da sklonost ka puteru ovde nije samo metafora. U nekim delovima interneta, trend „butter mum“ povezan je sa stilom roditeljstva usmerenim na ishranu – posebno kroz pripremu hrane od celovitih namirnica. To je konkretna, zasitna hrana – pravi puter, tek ubrano povrće, obilne količine pavlake (kad prilika to zahteva) i sveže pečeni hleb od kiselog testa. Dodajte tome kolač od kupina i – imate pravu „puter mamu“.
Može se reći da je ovo potpuna suprotnost „almond mum“ (badem mama), ranijem viralnom trendu koji spisateljica Alice Hall opisuje kao „fenomen nastao iz pepela dijetalne kulture dvehiljaditih“. Ideja „almond mum“ prvi put je ušla u mejnstrim kroz rijaliti emisiju The Real Housewives of Beverly Hills, u kojoj se pojavljuje Yolanda Hadid, majka supermodela Gigi i Belle. Gigi kaže majci da se oseća zaista slabo jer je pojela samo pola badema. Na to joj Yolanda savetuje da pojede „par badema i dobro ih sažvaće“. I tako je rođena „almond mum“. Naravno, trend je naišao na kritike. Dr Ema Svanberg, klinička psihološkinja i autorka knjige Parenting for Humans, ranije je govorila o rizicima ovog pojma.
„Fenomen ‘almond mum’ čest je kod roditelja opsednutih ishranom i telesnom težinom – roditelja koji, otvoreno ili suptilno, kontrolišu unos hrane i kretanje deteta do te mere da tu opsesiju prenose dalje“, objašnjava ona. „Za mene, biti ‘almond mum’ je jedan od načina na koji se ortoreksija i anoreksija mogu manifestovati kod roditelja i potencijalno preneti na decu.“
To nije nimalo utešno. Ali da li to znači da je „butter mum“ njena prirodna suprotnost? Majka koja pokušava da ukloni osude vezane za hranu kako bi stvorila zdraviji i uravnoteženiji odnos prema telu? Dr Sonja Khorana, lekarka opšte prakse, smatra da jeste.
„Ako se ‘almond mum’ povezuje sa strogim pravilima, restrikcijom i kontrolom – posebno kada je reč o ishrani i slici tela – onda je ‘butter mum’ opuštenija i ostavlja prostor za uživanje. Ona predstavlja saosećajniji, savremeniji pristup: onaj koji daje prednost ishrani i zadovoljstvu u odnosu na kontrolu.“
Džes Šand, nutricionistkinja specijalizovana za žensko zdravlje, slaže se. „‘Butter mum’ je osvežavajući kontrast trendu ‘almond mum’. Deluje kao odmak od restriktivnog ili čak zastrašujućeg odnosa prema hrani, koji je često zasnovan na brojanju kalorija. Ovde se hrana slavi, a ne demonizuje.“
@victoriamorsew creating my dream backyard 🌿 day 1: prep + plan! not a yardwork gal, but whatever it takes to be living out my european cottage garden dreams this spring!! #backyardglowup #homeinspo #homerenovationideas #cozyathome #patiodesign ♬ Soft Sand, Subtle Rhythm – Lại Văn Nam
Pa, koji su znaci da ste možda „puter mama“?
„Ne osećate krivicu zbog hrane i ne namećete je drugima. Ne delite hranu na ‘dobru’ i ‘lošu’, i razgovori o hrani su neutralni ili pozitivni, a ne restriktivni. Manje je važno šta jedete, a više kako razmišljate o tome. Ako je hrana opuštena i prijatna, a ne nešto što morate ‘zaslužiti’ ili ‘sagoreti’, to je snažna ‘butter mum’ energija“, kaže dr Khorana.
„Sa nutritivnog stanovišta, to je mnogo zdravije okruženje za odrastanje dece“, dodaje Šand. „Verovatno možete da se poistovetite sa ovim trendom ako hrana u vašem domu deluje umirujuće, a ne stresno. Fleksibilnost je ključ. Verujete da vaša deca intuitivno jedu i da će vam reći kada su sita. Jedu povrće – ali uživaju i u kolaču.“
Ipak, kao i kod svakog trenda – naročito kada je reč o roditeljstvu – postoje stvari na koje treba obratiti pažnju.
„Ravnoteža je i dalje važna. Telu je potrebna raznovrsna ishrana, a ne pristup ‘sve je dozvoljeno’. Takođe, ovo je ipak etiketa, baš kao i ‘almond mum’, i kao takva svodi ljude na stereotip, dok je stvarni život mnogo složeniji.“
Dr Khorana savetuje da se teži ravnoteži, a ne savršenstvu – uz blagu strukturu obroka, ali i prostor za fleksibilnost i uživanje. To može značiti kombinaciju hranljivih i zadovoljavajućih namirnica, odbacivanje rigidnih pravila i modelovanje mirnog, neopterećenog odnosa prema hrani.
„To može pomoći i roditeljima i deci da vremenom izgrade zdraviji i održiviji odnos prema ishrani.“
Šand savetuje i uključivanje dece u proces kad god je moguće.
„Volim da uključim svog petogodišnjaka u kuhinju. Važno mi je da vidi odakle hrana dolazi. Vodimo ga u baštu da razume kako sve funkcioniše. Sadiš seme, neguješ zemlju, a zatim neguješ svoje telo kada tu hranu pojedeš.“
Dakle, da li je ovo zaista toliko duboko? I da i ne.
„Na površini, trend ‘butter mum’ je razigran i zabavan, svojevrsni otpor rigidnoj kulturi ishrane. Ali dotiče i nešto dublje: način na koji majke govore o hrani, telu i ravnoteži, posebno pred decom“, kaže dr Khorana. Odlazak u krajnosti – bilo da je to „jedite sve bez razmišljanja“ ili rigidni pristup „pojedi badem“ – retko je koristan.
„Može otići predaleko u drugom smeru – odbacivanje restrikcije jeste pozitivno, ali potpuno zanemarivanje nutritivnih vrednosti može biti jednako problematično.“
Na kraju, nema potrebe da se roditelji uklapaju u jasno definisane trendove sa TikToka – pritiska već ima dovoljno.
„Kao i u svemu, ključ je ravnoteža“, kaže Šand. „Pronađite svoj odnos prema hrani i nemojte osećati potrebu da ga etiketirate ako vam to ne prija. Najzdravija kultura ishrane nije ni najstroža ni najpopustljivija. Ona je najstabilnija, zabavna, dosledna i radosna.“
