Pre neki dan, čini mi se prekjuče, trinaestogodišnji dečak iz Silbaša poginuo je od strujnog udara, pred očima svog tate.
On jebe sa strane. To se tako kaže. I ona se jebe sa strane, samo ona kaže da ona tog nekog voli, pa ne bi to tako grubo nazvala.
Ženama je potrebno jedno duže maženje i nežnije vođenje ljubavi sa strane, pa da prezru svog muža i zaljube se u tog nekog, sa strane.
Ne pravi planove na duže od dva sata…
Kada ovo kažem, od juče zaista tako mislim.
Pravljenje planova mi je uzelo recimo 3 godine života (umanjila sam), jer sam se nervirala zbog stvari koje se nikad nisu desile, koje sam vremenom i sama prestala da želim.
Ja volim da nosim štikle.
I volim da idem kod frizera, kada mogu.
Sve počinje od pojedinca.
Onog što krade firmu za koju radi.
Onog što neće da te pregleda jer nije tvoj izabrani lekar.
Nemam šta pametno da kažem.
Vest da je nekadašnja pevačica Dunja Ilić pokušala da se ubije izazvala je 335 komentara sprdnje.
Tri puta sam pogledala snimak na kom dve petnestogodišnje devojčice u dvorište srednje škole u Barajevu šamaraju svoju vršnjakinju. Ona se ne brani, nego mirno „dopušta“ da je njih dve zverski, naizmenično, udaraju u glavu. Okupila su se i druga deca, sve snimaju, ali ne pomažu.
Davno.
Nisam baš srećna zbog te činjenice, ali stvari stoje tako.
Videla sam tužne mame, njihovi muževi sede pijani, bučni i nasmejani u kafanama i kladionicama. Očekuju topli obrok kada se vrate i malo tišine da odmore od muške teške priče.
