Samokontrola se može definisati kao sposobnost da „upravljamo našim jakim osećanjima tako da ih možemo doživeti bez da se osećamo preplavljeno ili da se ponašamo na način koji šteti nama i drugima.“
Samokontrola se može definisati kao sposobnost da „upravljamo našim jakim osećanjima tako da ih možemo doživeti bez da se osećamo preplavljeno ili da se ponašamo na način koji šteti nama i drugima.“
Roditelji često teže da razviju veštine samokontrole kod dece, ali nisu sigurni odakle da počnu. U ovom tekstu, saznajte zašto je samokontrola važna, razloge zbog kojih se deca muče sa njom i koje strategije podržavaju njen razvoj.
Preporučeno
Zašto je samokontrola važna
Jennifer L. Hartstein, psihoterapeutkinja za decu, adolescente i porodice, opisuje samokontrolu kao podskup veština emocionalne regulacije. „To je sposobnost da efikasno upravljamo sopstvenim ponašanjem i reakcijama u različitim situacijama“, objašnjava ona za Parents.
Samokontrola omogućava deci da izbegnu emocionalne izlive, poštuju pravila, kontrolišu fizičke impulse i pokažu poštovanje prema drugima.
U suštini, učenje samokontrole je ključno jer deci pomaže da se umire i regulišu svoja osećanja, što je osnov kvalitetnih međuljudskih odnosa. Iako mnoga deca razvijaju ove veštine prirodno kako rastu, dr Hartstein napominje značajnu ulogu koju roditelji i drugi odrasli igraju u ovom procesu. „Verovali ili ne, samokontrola je nešto što često mora da se nauči“, naglašava ona.
Zašto deca imaju poteškoća sa samokontrolom
Veštine samokontrole povezane su sa prednjim delom mozga (prefrontalni korteks), koji nije potpuno razvijen kod male dece. Prefrontalni korteks je odgovoran za kontrolu impulsa i planiranje, objašnjava Friedman.
Na primer, kaže Friedman, dete koje oseća bes može da udari svoju sestru pre nego što uopšte pomisli da to učini. Zbog toga, kada roditelj pita: „Zašto si udario svoju sestru?“, dete može odgovoriti sa: „Ne znam.“ Prema Friedman, često je to zato što dete zaista ne zna. „Oni rade stvari bez razmišljanja jer još nemaju sposobnost da kontrolišu taj impuls“, naglašava ona. „Takođe, uče kako da shvate posledice svog ponašanja jer taj deo mozga takođe kontroliše planiranje.“
Međutim, neka deca čini se razvijaju veštine samokontrole ranije i lakše nego druga. „Samokontrola je oblikovana temperamentom deteta, kao i ponašanjem koje se uči“, kaže dr Hartstein.
Na primer, neka deca se prirodno lakše smiruju, što je osnovni element samokontrole. Druga deca mogu imati poteškoća jer roditelji previše brzo intervenišu kada su uznemireni, sprečavajući ih da nauče kako da samostalno regulišu svoja osećanja, objašnjava dr Hartstein.
Takođe, određeni mentalni zdravstveni problemi ili poremećaji u ponašanju mogu otežati samokontrolu. „Deca sa anksioznošću, ADHD-om ili poremećajem iz autističnog spektra mogu imati više problema sa samokontrolom, jer njihov sistem generalno ima poteškoća da se smiri“, kaže dr Hartstein.
7 ključnih strategija da razvijete samokontrolu kod dece
Roditelji mogu preduzeti konkretne korake kako bi pomogli svom detetu da razvije ove ključne veštine.
Evo sedam načina kako da naučite decu samokontroli, prema psiholozima.
Vežba
Problemi sa samokontrolom često se javljaju u trenucima tranzicije ili promene, kaže dr Hartstein. Ovi trenuci mogu uključivati pripremu za izlazak iz kuće ili prelazak iz vremena igre u vreme za domaći zadatak.
Kako bi se rešio ovaj problem, dr Hartstein predlaže da se izazovne situacije podele na manje, lakše korake i da se svaki od njih vežba. „Dakle, ako je domaći zadatak uvek problem: osmislite plan gde će sedeti, šta treba da urade pre nego što dobiju pauzu i odredite nagradu koju mogu da osvoje kada završe“, savetuje ona.
Validirajte osećanja svog deteta
Važno je zapamtiti da, iako ponašanje vašeg deteta može biti problematično, njihova osećanja nisu. Kada god je to moguće, potrudite se da potvrdite emocije koje pokreću ponašanje vašeg deteta.
Na primer, ako je vaše dete uznemireno svaki put nakon što izgubi igru, možete početi sa: „Znam da je teško gubiti i razumem da se osećaš loše zbog toga.“ Zatim se pozabavite ponašanjem dodajući: „Ali nije u redu da uništavaš igru.“ Kako objašnjava Friedman, „Validiranje osećanja omogućava vašem detetu da zna da razumete zašto su uznemireni i da je u redu biti uznemiren, ali da uznemirenost nije opravdanje za ponašanje koje uznemirava ili povređuje druge.“
Naučite svoje dete da pravi pauzu
Deca koja imaju poteškoća sa samokontrolom često moraju naučiti važnost uzimanja pauze kako bi se smirila, kaže Jess Davis, učitelj Montesorije sa više od deset godina iskustva i trenutni pomoćnik direktora Montessori škole.
„Pre nego što budu u mogućnosti da donose dobre odluke u trenucima visokih emocija, prvi korak je da se udalje i ohlade dok njihov mozak ponovo ne bude u potpunosti angažovan“, objašnjava Davis. „Razgovarajte unapred o mestima koja su pogodna za smirivanje kada su uznemireni i ponudite im aktivnosti za koje misle da će im pomoći da se smire.“
Naučite svoje dete veštine poput meditacije i vežbi disanja
Još jedan efikasan način da se dete smiri je praktikovanje aktivnosti poput meditacije, vežbi disanja, jednostavnih joga poza ili korišćenje smirujuće reči ili fraza koje pomažu detetu da se resetuje i ponovo fokusira. „Naučiti decu da budu reflektivna omogućava im da nauče druge načine da se nose sa emocionalnim situacijama“, kaže dr Hartstein.
Prvo se smirite vi
Ne možete gasiti požar vatrom. Ako postanete uznemireni, ljuti ili anksiozni svaki put kada vaše dete to postane, biće mnogo teže da oni sami regulišu svoje ponašanje. „Budite smireni u razgovoru“, savetuje Friedman.
Ako primetite da ponašanje vašeg deteta počinje da eskalira, ne smete odgovoriti istom jačinom. „Lako je završiti u situaciji gde vi vičete na dete koje viče, ali zapamtite da smirenost takođe može biti zarazna“, objašnjava Friedman.
Budite realni
Lako je postati frustriran ponašanjem vašeg deteta koje je van kontrole. Međutim, važno je zapamtiti da je mnogo od tog ponašanja razvojno prikladno. „Što je vaše dete mlađe, to će više imati poteškoća sa samokontrolom“, objašnjava Friedman. „Takođe, deca koja su osetljivija će imati više problema.“
Održavanje ovog stava može vam pomoći da odgovorite sa većim strpljenjem i saosećanjem.
Proslavite uspehe svog deteta
Na kraju, važno je proslaviti uspehe svog deteta i prepoznati njihov napredak, ma koliko mali bio. „Ako udaraju kada su uznemireni, prvi put kada se uznemire i žele da udare, ali se suzdrže, proslavite to“, kaže Davis. „Pružite im pozitivnu potvrdu za ovaj napredak i znajte da je to mali, ali važan korak ka velikom životnom cilju.“
