Kada se govori o ejdžizmu, najčešće pomislimo na žene u pedesetim ili šezdesetim godinama koje se suočavaju sa predrasudama zbog svojih godina. Međutim, stvarnost je mnogo složenija.
Sve više istraživanja pokazuje da žene mogu biti “premlade”, ali i “prestare” za iste prilike – ponekad u razmaku od svega nekoliko godina. Drugim rečima, godine postaju kriterijum bez obzira na to koliko ih imate. Stoga, ejdžizam nije problem koji počinje menopauzom. On prati mnoge žene od samog početka karijere, oblikujući način na koji ih drugi doživljavaju, procenjuju njihove sposobnosti i vrednuju njihov rad. Kada se tome pridruže rodni stereotipi, nastaje dvostruka diskriminacija koja često ostaje neprimećena.
Šta je ejdžizam?
Ejdžizam predstavlja diskriminaciju zasnovanu na godinama života. On podrazumeva pretpostavke da je neko previše mlad da bi bio kompetentan ili previše star da bi bio inovativan, produktivan ili sposoban za promene. Za žene je ovaj fenomen posebno izražen jer se godine često posmatraju drugačije nego kod muškaraca. Dok se muškarcima iskustvo neretko pripisuje kao prednost, žene se mnogo češće suočavaju sa procenama koje nemaju mnogo veze sa njihovim znanjem ili rezultatima.
“Premlada si za tu poziciju”
Mnoge žene prve susrete sa ejdžizmom doživljavaju već u dvadesetim ili tridesetim godinama. Kada preuzmu odgovornu funkciju ili rukovodeći posao, neretko slušaju komentare poput: “Delujete premlado”, “Sigurno imate mnogo toga još da naučite” ili “Treba vam stariji kolega koji će vas usmeravati”. Takve poruke možda ne zvuče otvoreno diskriminatorno, ali šalju jasnu poruku da godine imaju veću težinu od sposobnosti. Umesto da se procenjuju prema rezultatima, žene često moraju dodatno da dokazuju svoju stručnost samo zato što ne odgovaraju slici lidera kakvu društvo očekuje. Paradoks je u tome što se od mladih žena istovremeno očekuje da budu ambiciozne i uspešne, ali kada to zaista postanu, njihova mladost odjednom postaje prepreka.
A onda odjednom postajemo “prestare”
Kako godine prolaze, kriterijumi se ponovo menjaju. Žene koje ulaze u četrdesete ili pedesete često primećuju da se odjednom više govori o “novim licima”, “svežoj energiji” i “mlađim generacijama”. U mnogim industrijama iskustvo više nije dovoljno da garantuje napredovanje. Umesto toga, prednost se često daje mlađim kandidatkinjama pod pretpostavkom da će lakše pratiti promene, bolje razumeti nove tehnologije ili doneti inovativnije ideje. Na taj način žene mogu provesti čitavu karijeru pokušavajući da pronađu “pravo” životno doba koje, zapravo, gotovo da ne postoji.
Kada se ukrste pol i godine..
Činjenica je da žene ne doživljavaju ejdžizam na isti način kao muškarci. Kod njih se godine gotovo uvek procenjuju zajedno sa izgledom, očekivanim ponašanjem i društvenim ulogama. Mlada žena može biti ocenjena kao nedovoljno ozbiljna ili autoritativna, dok će starija žena biti proglašena manje fleksibilnom ili manje spremnom na promene. Muškarci se, s druge strane, češće opisuju kao iskusni, stabilni ili pouzdani upravo zahvaljujući godinama. Ovakvi dvostruki standardi pokazuju da problem nije samo u godinama, već u načinu na koji društvo doživljava žene u različitim životnim fazama.
Kako ejdžizam utiče na samopouzdanje?
Neprestano preispitivanje tuđe kompetentnosti može ostaviti ozbiljne posledice. Kada žena godinama sluša da je ili premlada ili prestara, lako može početi da sumnja u sopstvene sposobnosti. Psiholozi upozoravaju da ponavljane poruke iz okruženja mogu doprineti razvoju takozvanog sindroma uljeza (imposter syndrome), zbog kojeg osobe imaju osećaj da nisu dovoljno dobre uprkos objektivnim uspesima. Posledica toga može biti odustajanje od prijavljivanja za više pozicije, ređe pregovaranje o plati ili izbegavanje novih profesionalnih izazova.
Problem je u očekivanjima
Poslednjih godina sve više kompanija govori o inkluziji i raznolikosti, ali se tema godina često nalazi u drugom planu. Ipak, rešenje nije u tome da žene pokušavaju da izgledaju mlađe ili starije, niti da menjaju način na koji se predstavljaju. Mnogo je važnije promeniti kriterijume po kojima procenjujemo ljude. Iskustvo i inovativnost nisu međusobno suprotstavljeni pojmovi. Mlada osoba može biti odličan lider, baš kao što žena u pedesetim ili šezdesetim godinama može donositi najkreativnije ideje u timu. Kompanije koje okupljaju zaposlene različitih generacija često imaju bolje rezultate upravo zato što kombinuju različite perspektive, znanja i iskustva.
Zašto je važno govoriti o ejdžizmu?
Jedan od razloga zbog kojih je ejdžizam toliko rasprostranjen jeste to što ga često ne prepoznajemo. Komentari poput “izgledaš premlado za direktorku”, “još si devojčica” ili “vreme je da mlađi preuzmu” neretko se izgovaraju kao komplimenti, iako u osnovi nose poruku da nečije godine određuju njegovu vrednost. Što više govorimo o ovim obrascima, lakše ćemo ih prepoznati i menjati. Cilj nije da se godine potpuno zanemare, već da prestanu da budu važnije od znanja, iskustva i rezultata.
Na kraju, možda najveća zabluda o ejdžizmu jeste da pogađa samo žene u menopauzi. Istina je da mnoge žene kroz čitavu karijeru pokušavaju da pronađu godine koje će društvo smatrati “idealnim”. Prvo su premlade da bi ih shvatali ozbiljno, zatim su taman dovoljno iskusne, a ubrzo potom postaju navodno prestare za nove prilike. Zato je vreme da prestanemo da posmatramo godine kao prepreku i počnemo da vrednujemo ono što je zaista važno – znanje, iskustvo, sposobnost i potencijal. Jer nijedna žena ne bi trebalo da bude definisana brojem godina, već onim što donosi svom poslu, zajednici i svetu oko sebe.
