Na svakih 40 sekundi možda umire osoba kojoj je dosta vaših reči. Ne planiram da pišem klišee, ovakve teme ne treba da budu kliše ali kiksnuli smo i tu.
Jedno žensko telo prolazi kroz čitav proces razvoja, a najveći da je ugodi svima. U prirodi je da insan bude deo mase. U početku se ne postavlja pitanje ko čini tu masu, neretko se lični osećaj zatrpava očekivanjima.
Telo jedne žene, osobe, nije odraz nečije duše. Odraz je prirode, Božjeg stvaranja, magije.
Ni jedna osoba se ne duplira, ni jedna osoba nema iste ćelije koja ima osoba do nje. I još važnije, telo ne biramo. Ali biramo reči.
Iako birate reči, one su prljave. Pune su masnoće, znate, pune su strija koje lahko uočavate na telu jedne žene koja ih je dobila trudnoćom, gubljenje na težini, jednostavno prirodnim procesom.
Vaše reči nisu uslovljene prirodom.
Sami ih birate.
A ipak, vidite, nisu u najreprezentativnijem izdanju.
I ovo nije osuda, osude se ne nalaze na baš svakom kraju. Osude su za nesnađene, nepronađene, izgubljene i ugruvane u košmar u koji su upali sami.
Ovo nije jedan feministički pokret, možda je ovo, samo, običan tekst i obična tema, ali više voleh naizgled obične stvari čiju posebnost spoznaš kada se predaš.
Jer žene to jesu.
Ljudi, prirodni i svoji.
Posebni.
Ništa manje od toga.
Preuzeto sa: instagram.com
