“Nije u redu tražiti od drugih da urade nešto na šta vi niste spremni”.
Vanvremenska rečenica koju je napisala Elenor Ruzvelt, američka političarka, humanitarna radnica i nekadašnja “prva dama” Sjedinjenih Američkih Država (SAD) bila je ujedno i njena zvezda vodilja kroz život.
Elenor je pomerala granice, povlačila poteze koji su uticali na tok istorije i do poslednjeg daha krčila put ženskoj ravnopravnosti.
Siroče od 10. godine
Rođena je kao Ana Elenor Ruzvelt 11. oktobra 1884. godine u Njujorku u bogatoj i uticajnoj porodici. Njen otac Eliot bio je mlađi brat potonjeg američkog predsednika Teodora Ruzvelta, a majka Ana Hol poticala je iz ugledne porodice Eliot.
Uprkos tome što je rasla u izobilju, njeno detinjstvo nije bilo srećno. Elenor je kao dete ostala bez roditelja; njena majka je preminula kad je devojčica imala osam godina, a bez oca je ostala dve godine kasnije. O Elenor je brinula baka sve dok devojčica nije napunila 15 godina i otišla u Školu za devojčice u Engleskoj.
Tri godine kasnije vratila se u Njujork i odmah se uključila u rad socijalne službe. Iste godine upoznala je svog daljeg rođaka Frenklina Ruzvelta, a marta 1905. godine odlučili su da stanu pred oltar.
Brak pun iskušenja
Željna porodice bez koje je ostala kao devojčica, Elenor je dala sve od sebe da njen brak bude uspešan. Sa Frenklinom je izrodila šestoro dece i bila potpuno slomljena kad je 13 godina od razmene bračnih zaveta saznala da je suprug vara.
Iako bi se mnoge žene na njenom mestu odlučile za razvod, Elenor je donela drugačiju odluku. Uprkos tome što je kao supruga i majka doživela težak udarac, nije želela da razvodom destruktivno utiče na muželjevu političku karijeru koja je u to vreme bila u usponu.
“Progutala” je prevaru, još jače oko sebe prigrlila decu i podignute glave nastavila da se bori kroz život, pružajući veliku podršku čoveku koji ju je izneverio.
Aktivno se uključila u rad Demokratske stranke i počela da predaje književnost i istoriju SAD na Učiteljskoj školi za devojčice u Njujorku.
Njen karijerni uspon poljuljala je bolest supruga Frenklina zbog koje je završio u invalidskim kolicima. Ali, Elenor mu nije dozvolila da poklekne. Borila se poput lavice, ne dozvoljavajući suprugu da psihički padne i odustane od političke karijere.
Mnogi smatraju da je njena energičnost bila presudna u toj borbi.
“Biću obična gospođa Ruzvelt”
Početkom marta 1933. Frenklin Ruzvelt postao je predsednik Sjedinjenih Država, a Elenor “prva dama”. Po preseljenju u Belu kuću Elenor je poručila naciji da će biti “obična gospođa Ruzvelt, a ne simbol elegancije”.
Bila je prva supruga predsednika Sjedinjenih Država koja je održala svoju konferenciju za štampu. I ne samo to – s obzirom na to da je pre toga novinarkama bilo zabranjeno da prisustvuju predsedničkim konferencijama za štampu, Elenor Ruzvelt je na svoju konferenciju pozvala samo novinarke.
Koliko se borila da prava žena govori još jedan odlučni potez iz života “prve dame”. Kad je 1939. afroameričkoj pevačici Marion Anderson zabranjeno da nastupa u prostoru koji je pripadao organizaciji “Kćeri američke revolucije”, gospođa Ruzvelt je u znak protesta dala ostavku na članstvo u ovoj organizaciji.
Vreme u kom je Frenklin Ruzvelt došao na čelu SAD nije bilo nimalo lako; svet je već grcao u Velikoj depresiji, a ubrzo je otpočeo i Drugi svetski rat. Elenor je kao “prva dama” pre početka rata putovala širom zemlje kako bi se što bolje upoznala sa problemima koji muče ugrožene kategorije stanovništva, a onda je o tome obaveštavala svog supruga.
Zvali su je “predsednikove oči, uši i noge”. Nikad mu nije prenela ulepšane informacije, zbog čega ju je narod veoma voleo i poštovao.
Za vreme Drugog svetskog rata pomagala je direktoru sektora civilne odbrane i posetila Englesku i Južni Pacifik kako bi podstakla dobru volju među saveznicima i podigla moral američkim vojnicima u inostranstvu.
Od 1935. do 1962. jednom sedmično pisala je kolumnu “Moj dan”.
“Prva dama sveta”
Ni posle smrti predsednika Frenklina Ruzvelta 1945. godine Elenor se nije povukla iz javnog života. Imenovana je za delegata Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UN), predsedavala je Komisijom za ljudska prava i neumorno radila na izradi Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima koju je Generalna skupština usvojila 1948. Četiri godine kasnije napustila je delegaciju UN posle izbora republikanskog predsednika Ajzenhauera.
Iako u godinama, Elenor nije dozvoljavala da njen društveni angažman trpi.
Dve godine pre smrti Elenor je pristala da se sastane sa Džonom F. Kenedijem, predsedničkim kandidatom demokrata kojeg u početku nije podržavala. Posle susreta sa Kenedijem promenila je mišljenje i učestvovala u njegovoj predsedničkoj kampanji.
Kenedi ju je potom imenovao za prvu predsednicu Predsedničke komisije za status žena.
Elenor Ruzvelt preminula je 7. novembra 1962. godine. Sahranjena je pored supruga u Hajd parku. Pred kraj 20. veka proglašena je jednom od deset omiljenih ličnosti svog vremena.
Preuzeto sa: ona.telegraf.rs
