Malo je stvari koje su univerzalne kao prehlada.
Postoji oko 200 virusa koji uzrokuju prehladu, a čini se da postoji skoro isto toliko domaćih lekova protiv nje.
Ali da li je ijedan od njih i delotvoran?
Veruje se da svaki od ovih domaćih lekova jača imunitet.
Kada virus uđe u naše telo, nailazi na dva sistema odbrane: urođeni imuni sistem pokušava da izbaci strane mikroorganizme, dok adaptivni sistem cilja na specifične patogene sa kojima je telo već imalo dodir.
Ovaj drugi, takođe stvara memorijske ćelije kada naiđe na nove patogene, omogućavajući telu da se bori protiv njih ako se vrate.
Zbog toga se ovčije boginje preleže samo jednom, dok obična prehlada, koja se menja pri prenošenju sa jednog na drugog čoveka, zbunjuje naše memorijske ćelije i često može da se dobije nekoliko puta godišnje.
Dobro je poznato da i životne navike i ishrana utiču na to koliko je jak imuni sistem.
Zato su mnogi lekovi za koje se veruje da sprečavaju prehladu takođe deljeni na društvenim mrežama kao moguća zaštita tokom pandemije korona virusa.
Dakle, koje domaće lekove vredi isprobati u borbi sa prehladom i virusom?
Da li suplementi poput kapsula belog luka pomažu u lečenju prehlade
Pošto je imuni sistem kod inače zdravih ljudi oslabljen samo kada imaju nedostatak vitamina ili minerala, dopunjavanje ishrane namirnicama koje navodno jačaju imuni sistem i skraćuju vreme prehlade neće napraviti veliku razliku ako je ishrana već relativno dobra, kaže Čarls Bengem, direktor Odeljenje za zarazne bolesti na Imperijalnom koledžu u Londonu.
„Samo ako vam nedostaju vitalne hranljive materije, kao što su vitamin, cink ili gvožđe, dodavanje njih ishrani biće od velike pomoći”, kaže on.
„Ali ako imate uravnoteženu ishranu, veći unos ovih narminica neće učiniti imuni sistem delotvornijim”.
Nije sprovedeno pouzdano istraživanje da li neki od popularnih lekova, kao što je pileća supa, zapravo može da pomogne.
Međutim, studije koje se bave lekovima za prehladu otkrile su da suplementi (više nego pojedine namirnice) mogu da budu delotvorni.
Studija sprovedena tokom zima 2016. i 2017. godine pokazala je da uzimanje multivitamina koji sadrži vitamine A, D, C, E, B6, B12, folnu kiselinu, cink, selen, bakar, i gvožđe smanjuje učestalost i trajanje simptoma prehlade, među kojima su curenje iz nosa i kašalj.
Posebno popularan domaći lek koji može da pomogne je beli luk.
Tokom male studije, 146 zdravih odraslih osoba je dnevno dobijalo ili lažni ili pravi suplement belog luka 12 nedelja tokom zime.
U grupi koja je primala placebo prijavljeno je 65 prehlada i ukupno 366 dana bolesti, dok su učesnici koji su uzimali suplemente belog luka dobili samo 24 prehlade i ukupno su bili bolesni 111 dana.
Da li vitamin C pomaže kod prehlade
Još jedan dodatak ishrani koji mnogi ljudi koriste kada osete simptome prehlade je vitamin C.
Pregled dokaza iz 2023. godine otkrio je da suplementi vitamina C mogu značajno da ublaže, za oko 15 odsto, simptome obične prehlade, među kojima su curenje iz nosa, kašalj i bol u grlu.
Takođe su zaključili da dokazi ukazuju da suplementi vitamina C imaju veći efekat na teže simptome obične prehlade.
Istraživači druge studije o suplementima vitamina C zaključili su da s obzirom da unos ovih suplemenata nosi nizak rizik, možda ih vredi probati.
Korist od soka od pomorandže je manja.
Nema čvrstih dokaza da sok od pomorandže pomaže sprečavanju prehlade, ublažavanju simptoma ili skraćenju trajanje prehlade.
To je zato što nema dovoljno visok sadržaj vitamina C da bi imao isti uticaj kao dnevni suplementi, kaže Hari Hemila, istraživač javnog zdravlja na Univerzitetu u Helsinkiju i autor izveštaja o suplementu vitamina C.
Standardna mala boca sveže ceđenog soka od pomorandže sadrži oko 72 miligrama vitamina C, prema podacima Ministarstvu poljoprivrede Sjedinjenih Država (SAD), što je više od preporučenog dnevnog minimuma od 40 miligrama, ali ipak manje od sadržaja u mnogim suplementima.
Da li cink pomaže kod prehlade
Tu je i cink.
Ispitivanje učinkovitosti dnevnog unosa pastila cink acetata koje sadrže 80 do 92 miligrama na običnu prehladu otkrilo je da skraćuje trajanje curenja i začepljenog nosa za oko trećinu, smanjuju kijanje za do 22 odsto i kašalj za skoro 50 odsto.
Studija je zaključila da ako pastile cink acetata od 80 miligrama počnu dnevno da se uzimaja u roku od 24 sata od prvih simptoma, mogu da pomognu u lečenju obične prehlade.
Prethodna ispitivanja su takođe ukazala da uzimanje suplemenata cinka u izvesnoj meri ublažava simptome obične prehlade.
Ali postoje neke indikacije da su važni doza i period unosa suplemenata.
Ispitivanje iz 2020. godine u kojem su učesnici uzimali prave ili lažne pastile cinka od 72 miligrama tokom pet dana, a zatim su praćeni još 10 dana nakon tretmana, zaključilo je da suplement cinka ne utiče na trajanje obične prehlade.
Zapravo, dva dana nakon petodnevnog ispitivanja, grupa koja je uzimala placebo se brže oporavila.
Istraživači kažu da njihovi rezultati možda ne ukazuju na nedostatak efikasnosti i da je potrebno više istraživanja da bi se razumelo da li dužina tretmana ili veća doza cinka mogu da načine razliku.
Naučnici često kažu da je vitamine i minerale najbolje unositi hranom, a ne suplementima, iako ističu da je, kao u pogledu vitamina C, često lakše uneti veće doze vitamina putem suplemenata.
A što se cinka tiče, da bi delovao protiv prehlade, mora da se unosi pastilama, a ne običnim tabletama ili namirnicama bogatim cinkom, kaže Hemila.
„Pastile cinka se polako rastvaraju u predelu grla i efekat cinka je lokalni”, kaže on.
„Ne znamo koji je biohemijski mehanizam ovog efekta.
„Ali studije koje su otkrile da su pastile cinka efikasne koristile su velike pastile koje su se rastvarale do 30 minuta u ustima”.
Placebo efekat i obična prehlada
Međutim, problem je što istraživači nisu proverili da li je učesnicima nedostajo, recimo vitamin C ili cink pre nego što su počeli tretman.
Dakle, korist u borbi protiv prehlade mogla bi da se svede na činjenicu da su uzimanjem suplementa neki učesnici nadoknadili nedostatak, a ne da je suplement načinio razliku kod već zdravih ljudi.
Još jedan problem je moć placebo efekta.
Naravno, mnoge studije, poput one o suplementima belog luka, kontrolišu grupu koja je dobila samo placebo, tako da efekat nije samo placebo.
Ali ako duboko verujemo da nešto za šta nema ili postoje ograničeni naučni dokazi, kao što je pileća supa ili sok od pomorandže, zaista leči, možda se radi o placebo efektu.
Utvrđeno je da je placebo efekat efikasan u ublažavanju mnogih simptoma, od bola do nervoznih creva, iako razlozi još uvek nisu u potpunosti shvaćeni.
I bilo da se radi o vitaminu C ili pilećoj supi, sam placebo efekat može da nam pomogne da prebrodimo prehladu.
Jedno istraživanje je pokazalo da su ljudi koji su verovali u navodna lekovita svojstva biljke ehinacee u borbi protiv prehlade imali blaže i kraće prehlade kada su je uzimali dnevno, u poređenju sa onima koji u to nisu verovali.
Prethodne studije u kojima učesnici nisu bili svesni da uzimaju ehinaceu nisu pokazali ublažene simptome prehlade.
Da li je ovo dovoljno objašnjenje zašto su se učesnici koji su primali placebo u prethodno pomenutoj studiji oporavili brže od onih koji su uzimali cink, ne znamo.
Verovanje da je nešto štetno takođe može da ima uticaj.
Dugo se smatralo da mleko podstiče proizvodnju šlajma tokom prehlade, iako je to sada opovrgnuto.
Ali jedno istraživanje je pokazalo da su ljudi koji veruju da mleko izaziva šlajm imali više respiratornih simptoma nakon što su ga popili.
Dok placebo obično daju lekari u kliničkim ispitivanjima, moć placebo efekta domaćih lekova može da potiče iz svakodnevnog života, kaže Felisiti Bišop, vanredna profesorka psihičkog zdravlja na Univerzitetu Sautemptona u Engleskoj.
„Studije pokazuju da moć placebo pilule dolazi iz poverljivog odnosa između pacijenata i zdravstvenih radnika, nekoga ko je brižan i može da ponudi tretmane sa sigurnošću”, kaže ona.
„A to upravo roditelji rade kada smo mladi. Važna je priroda te veze, a ne ko je ta osoba”.
Pored prijatelja i porodice kojima se veruje, placebo efekat može da se osnaži i načinom na koji se hrana plasira na tržište, dodaje Bišop.
Ono što je dobra vest je da iako se zna da domaći lekovi imaju placebo efekat, to ih neće nužno sprečiti da ublaže naše simptome.
„Kada doktor otvoreno kaže pacijentu da je nešto placebo, ali da je nekim ljudima pomogao, to i dalje može da poboljša stanje pacijenta”, kaže ona.
Drugi efekat je prijatnost koju takve namirnice mogu da izazovu.
Dijetetičarka Sara Šenker kaže da, na primer prijatan ukus pileće supe može nekome ko je prehlađen da pomogne da se oseća malo bolje.
I pored toga koliko imamo zaliha vitamina C, šanse da se odbranimo od zaraznih bolesti tokom zime u velikoj meri zavise od pojedinca, a to podrazumeva i koliko verujemo u placebo, ali i kakvi su nam geni.
„Zbog svojih gena neki ljudi su posebno podložni određenim bolestima.
„Mnogo je važnije shvatiti da smo svi genetski različiti – kada neki ljudi imaju grip, oni toga nisu ni svesni, dok drugi dobijaju veoma ozbiljnu bolest.
„To je delimično određeno vašim genima, koji imaju mnogo veći uticaj”.
Većina nas koji imamo zdrav imuni sistem ne može mnogo toga da uradi da se izbori sa zarazama tokom zime osim da se osloni na moć placebo efekta… mada bi suplementi cinka ili belog luka bili od pomoći.
