U svetu teorijske fizike, gde su formule često važnije od ličnih priča, ime Sabrina Gonzalez Pasterski izdvaja se kao izuzetak. Ne samo zbog naučnih dostignuća, već zbog životnog puta koji zvuči kao scenario za film. Harvard je smatra jednim od najperspektivnijih umova današnjice, a mnogi je već nazivaju novim Ajnštajnom.
Sabrina je rođena 1993. godine u Čikagu. Još kao dete pokazivala je interesovanje za avijaciju, inženjering i fiziku. Sa devet godina počela je da pohađa časove letenja, a sa samo šesnaest godina napravila je sopstveni avion i sama ga pilotirala. Pilotsku dozvolu dobila je pre vozačke.
View this post on Instagram
Sabrina Gonzalez Pasterski – čudo od deteta
Upravo taj avion promenio joj je život.
Kada je prvi put konkurisala za upis na MIT, bila je odbijena. Umesto klasičnog motivacionog pisma, odlučila je da pošalje snimak na kojem leti avionom koji je sama izgradila. Reakcija je bila trenutna. MIT ju je pozvao da se upiše već narednog semestra.
Na MIT-u je diplomirala fiziku kao jedna od najboljih studentkinja svoje generacije, sa maksimalnim prosekom. Vrlo brzo je postala prepoznata u akademskim krugovima, a zatim nastavila školovanje na Harvardu, gde je doktorirala teorijsku fiziku.
View this post on Instagram
Njena istraživanja danas se fokusiraju na oblasti koje važe za najteže i najambicioznije u savremenoj nauci: kvantnu gravitaciju, crne rupe i simetrije prostora i vremena. Reč je o pokušaju da se povežu Ajnštajnova teorija relativnosti i kvantna mehanika, dve teorije koje objašnjavaju univerzum, ali još uvek nisu objedinjene u jedinstven model.
Drugim rečima, Sabrina Gonzalez Pasterski pokušava da odgovori na pitanje kako zapravo funkcioniše svemir na svom najdubljem nivou.
Njeni radovi nadovezuju se upravo na Ajnštajnove ideje, ali ih vode korak dalje. Zbog toga je mnogi fizičari vide kao osobu koja bi mogla da ostavi trag sličan onom koji je ostavio najveći naučnik 20. veka.
View this post on Instagram
Iako je dobijala ponude velikih institucija i kompanija, uključujući projekte vezane za svemirska istraživanja, Sabrina je odlučila da ostane potpuno posvećena teorijskoj fizici. Nije želela komercijalni uspeh, medijsku slavu niti brzu karijeru. Izabrala je tišinu, istraživanje i pitanja na koja još niko nema odgovore.
Danas je povezana sa Harvardovim Centrom za fundamentalne zakone prirode i vodi istraživanja koja pokušavaju da objasne kako se ukrštaju gravitacija i kvantni svet. Njen zvanični sajt služi kao arhiva njenog naučnog rada i predstavlja mesto gde su objedinjeni svi njeni doprinosi fizici.
Uprkos svemu, Sabrina ne voli etikete. Ne naziva sebe genijem. Ne koristi društvene mreže i retko daje intervjue. Smatra da nauka ne treba da bude spektakl, već potraga za istinom.
Ipak, svet je već odlučio kako je vidi.
Devojčica koja je napravila avion. Studentkinja koju je MIT prvo odbio, pa poželeo. Naučnica koja se usuđuje da razmišlja tamo gde se većina zaustavi. Žena koju danas nazivaju novim Ajnštajnom.
A ona, umesto da prihvati titulu, nastavlja da traži odgovore među zvezdama.
