„Kada razumete ‚zašto‘, možete odgovoriti na potrebu koja stoji iza tog ponašanja, a ne samo na samo ponašanje.“
Za mnoge roditelje, kada uhvate dete u laži, to može delovati kao lična izdaja. Mnogi od nas su odmalena učeni da laž znači nepoštovanje, a da nepoštovanje zaslužuje kaznu.
Ali problem sa kaznom je što stvara strah, a strah može dovesti do još više laganja. Setite se poslednjeg puta kada ste vi slagali. Koja emocija vas je tada vodila? Strah, sram, krivica? Ako biste znali da će vaša iskrenost biti prihvaćena sa empatijom umesto ljutnje, da li biste i dalje osećali potrebu da krijete istinu?
Alisa Blesk Kembel je celu svoju karijeru posvetila obrazovanju roditelja i nastavnika o razvoju deteta u ranom uzrastu. Ona sada za CNBC savetuje šta treba roditelji da rade ako uhvate svoju decu u laganju.
Preoblikujte pojam laganja
„Laganje kod dece je razvojno normalno. Zapravo, to je znak da njihov mozak razvija sposobnost planiranja, rešavanja problema i zamišljanja različitih ishoda. Upravo te veštine pokreću učenje i kreativnost. Istraživači to nazivaju izvršnom funkcijom u akciji.“
Drugim rečima, laganje je razvojni korak, a ne moralni neuspeh. Deca mogu lagati iz različitih razloga: da izbegnu kaznu, da se nose sa društvenim stresom, zbog loše kontrole impulsivnosti ili da zaštite svoju nezavisnost.
„Kada razumete ‚zašto‘, možete odgovoriti na potrebu koja stoji iza tog ponašanja, a ne samo na samo ponašanje.“
Reagujte sa osećajem sigurnosti, a ne srama
„Kada dete laže, vaš instinkt može biti da ga ispravite, grdite ili kaznite. Umesto toga fokusirajte se na to da iskrenost učinite sigurnom“, kaže Alisa i predlaže sledeće fraze kao primarne:
- „Ne ljutim se na tebe. Osećam zabrinutost zbog onoga što se dogodilo jer želim da budeš siguran. Hajde da pričamo o tome kako bi stvari mogle ići drugačije.“
- „Volim te i kada praviš greške. Bezbedno je da mi kažeš istinu.“
- „Da li se plašiš da mi kažeš jer misliš da ću se naljutiti? [Pauza.] U redu je da se osetim teško. Mogu da se smirim da bih ti pomogla.“
- „Želim da se osećaš sigurno kada mi kažeš istinu. Slušaću te i uvek možemo zajedno rešiti probleme.“
Svaka od tih rečenica šalje jasnu poruku da je dete sigurno, čak i kada pogreši.
Otkrijte stres koji stoji iza laži
„Uzmimo ovaj primer: devojčica od 12 godina ima telefon koji sme da koristi sat vremena posle škole. Njena mama otkriva da je ona potajno vratila telefon u svoju sobu i lagala o tome. Kada mama mirno pita zašto, devojčica priznaje da je želela da uskladi odeću sa prijateljicom i nije želela da je razočara.“
Mama je mogla da se fokusira na kršenje pravila. Umesto toga rekla je: „Hvala ti što si bila iskrena. Razumem te. Sećam se da sam i ja želela da se uklopim sa odećom svojih prijateljica. Pravilo od jednog sata i dalje važi, ali sledeći put samo mi reci. Radije ću ti dati još pet minuta nego da moraš da kriješ istinu.“
Odgovarajući povezanošću umesto kontrolom, mama je sačuvala poverenje i naučila ćerku da iskrenost vodi ka razumevanju, a ne kazni.
Izgradite kulturu iskrenosti
Čak i u domu u kom vlada poverenje deca će ponekad lagati. To jednostavno znači da još uvek uče.
Da biste ojačali iskrenost kod kuće:
- Normalizujte greške. Deca govore istinu kada se ne plaše srama.
- Potvrdite njihove emocije. Rečenica „Razumem zašto si se osećala nervozno da mi kažeš“ mnogo znači.
- Smireno ponovite očekivanja. Granice mogu da postoje zajedno sa empatijom.
- Ostanite fleksibilni. Kada dete vidi da se prilagođavate, ono uči da iskrenost donosi rezultate.
„Što se vaše dete više oseća sigurno sa vama, veća je verovatnoća da će želeti da bude iskreno i da vam se obrati čak i kada je teško.“
Dakle, umesto da pitate: „Kako da sprečim svoje dete da laže?“, pitajte: „Od čega moje dete pokušava da se zaštiti ovom laži?“ Odgovarajte sa empatijom. Održavajte vrata za iskrenost otvorenim. Tako se gradi poverenje koje traje.
