Naučnici kažu da bi nova tehnika snimanja mogla da otkrije žarišta endometrioze koja se ne vide na standardnim pregledima.
Za hiljade žena, postavljanje dijagnoze endometrioze može da traje godinama.
Nova tehnika skeniranja, razvijena u pilot-studiji na Univerzitetu u Oksfordu, mogla bi da omogući ranije otkrivanje ove bolesti.
Metoda kombinuje CT snimanje sa molekularnim tragačem kako bi identifikovala rane promene endometrioze, koje se često ne uočavaju standardnim pregledima.
Ukoliko se njena efikasnost potvrdi u većim istraživanjima, ova tehnologija bi mogla ženama da pruži brže objašnjenje za njihove simptome, naglašavaju naučnici.
Endometrioza pogađa jednu od deset žena u Velikoj Britaniji i predstavlja bolno stanje u kojem tkivo slično sluzokoži materice raste van nje.
U proseku, na dijagnozu se čeka i do devet godina.
Simptomi mogu da budu veoma izraženi i raznovrsni – od obilnih menstruacija do ekstremnog umora i bolova u stomaku.
Pacijentkinje se često podvrgavaju brojnim pregledima, idu na ultrazvuk i ponekad magnetnu rezonancu (MRI).
Međutim, standardni snimci ne otkrivaju uvek bolest i uglavnom pokazuju promene koje se javljaju tek u odmaklim fazama, kaže doktorka Tatjana Gibons, vodeća istraživačica studije.
„To znači da mnogi i dalje imaju simptome, iako im se govori da su nalazi uredni“, objašnjava.
Dodaje da rana dijagnoza može ljudima da pomogne da donesu važne odluke i planiraju sopstveni život.
Gabrijeli Pirson, suosnivačici humanitarne organizacije Menstrual Health Project, dijagnostikovana je endometrioza u 23. godini, posle više od decenije pogoršavanja simptoma i niza pogrešnih dijagnoza.
Tridesettrogodišnjakinja kaže da bi, „da su je ranije čuli i da joj je dijagnostikovana (endometrioza), danas bila u potpuno drugačijoj situaciji“.
Endometrioza joj je zahvatila creva, bešiku i jajnik i ostavila trajna oštećenja.
„Zbog bola i komplikacija nisam mogla da napredujem u karijeri niti da upišem fakultet“, kaže Pirson.
„To ima lančani efekat na mentalno zdravlje, finansije, posao i plodnost.
„Zato mislim, ako bi ljudi bili ranije dijagnostikovani i imali veću šansu za produženi kvalitet života u mlađem uzrastu, to bi im zaista mnogo pomoglo.“
Pirson je imala samo 10 godina kada su počeli njeni iscrpljujući menstrualni bolovi.
Sa svakom zalogajem hrane koji bi pojela, razvijale su joj se bolne stomačne tegobe.
Rekli su joj da je to „zato što je žena“, a zatim je pripisano sindromu razdražljivih creva ili stresu.
Godinama je odlazila kod lekara, sve dok nije pronašla jednog opšte prakse koji je rekao da je verovatno u pitanju endometrioza.
„Bio je to veoma dug put i definitivno nam je potrebna veća preciznost kod pregleda“, kaže Pirson.
„Zaslužujemo nešto što je doslednije i pouzdanije za pacijente, i što je takođe neinvazivno.
„Mučila sam se invazivnim ultrazvukom, koji je bio veoma bolan”, dodaje.
Njen ultrazvuk su lekari različito tumačili.
Godinama kasnije, operisana je laparoskopijom kako bi dobila konačnu dijagnozu, jer je osećala da zaista mora da zna šta se dešava.
Iako pacijentkinjima mogu da budu ponuđene određene terapije, jedini način da se trenutno postavi definitivna dijagnoza jeste laparoskopija, pri kojoj se mala kamera uvodi u telo kroz mali rez na stomaku.
U studiji je 19 ljudi sa potvrđenom ili sumnjivom endometriozom imalo CT snimanje zajedno sa injekcijom molekularnog tragača zvanog maraciklatid.
On se vezuje za oblasti gde se formiraju novi krvni sudovi, za koje se smatra da su ključni deo ranog razvoja endometrioze.
Nova tehnika je uspela da tačno otkrije prisustvo ili odsustvo endometrioze kod 16 žena.
Takođe je ispravno identifikovala 14 od 17 slučajeva endometrioze koji su kasnije potvrđeni operacijom.
Gibons kaže da su nalazi „uzbudljivi“.
Ova tehnika „nudi veoma obećavajući dijagnostički i alat za praćenje, posebno za površinsku peritonealnu endometriozu (koja se smatra ranim oblikom bolesti), koja je najčešća, a ujedno i najteža za otkrivanje”.
Doktorka Lusi Vitaker, ginekološkinja i istraživačica sa univerziteta u Edinburgu, koja nije učestvovala u studiji, kaže da postoji „očajnička potreba za novim neinvazivnim tehnikama snimanja“.
„Ovo su zaista uzbudljivi preliminarni podaci koji zahtevaju dalja istraživanja“, kaže ona.
„Ako se potvrde, to nam daje pravu priliku da intervenišemo u ranijoj fazi i pomognemo ljudima da ranije dobiju dijagnozu i potencijalno razmotre lečenje”, dodaje doktorka.
Nova tehnika bi takođe mogla da ima ulogu u istraživanju kako se bolest menja tokom vremena, kao i kako različite opcije lečenja funkcionišu.
Vitaker dodaje da skeniranja i korišćeni tragač podrazumevaju izloženost zračenju, što treba pažljivo razmotriti i uporediti sa rizicima laparoskopije, na primer.
Rad je objavljen u časopisu Lanset, a vodili su ga Odeljenje Nufild za žensko i reproduktivno zdravlje univerziteta u Oksfordu i kompanija Serac Healthcare.
