Postoje žene koje nikada ne prave problem. One koje ćute kada ih nešto zaboli, koje se prve izvine i kada nisu krive i koje ceo život pokušavaju da budu dovoljno dobre da ih niko ne napusti.
Takve žene svi vole.
Amerikanka Kristal Siben u autorskoj ispovesti “I’m a Recovering People-Pleaser” prvi put je potpuno otvoreno napisala kako ju je upravo ta potreba da se svima dopadne godinama pretvarala u osobu koja više ne zna ko je zapravo.
– Zdravo, ja sam Kristal i oporavljam se od potrebe da ugađam svima, napisala je na početku teksta.
Kaže da nije oduvek bila takva. Kao mala bila je glasna, hrabra i impulsivna. Seća se kako je kao dete fizički nasrnula na dečaka iz kraja koji je maltretirao njenog komšiju. Nije razmišljala da li će se nekome dopasti. Samo je znala šta je ispravno.
Ali onda su došli razvod roditelja, nova porodica, osećaj da mora da se uklopi i da bude “dobra”. Malo po malo počela je da se smanjuje kako bi izbegla sukobe.
– Naučila sam da ćutim, da budem mirna i da se prilagođavam kako bih se osećala sigurno, napisala je.
“Postala sam osoba koja postoji samo kroz druge”
Kristal opisuje kako je godinama gradila identitet oko toga da usrećuje druge ljude. Bila je ona prijateljica koja pamti sve rođendane, kupuje najbolje poklone, prva priskače u pomoć i poslednja odlazi kada je nekome teško.
I upravo tu je počeo problem.
– Moj identitet postao je ono što radim za druge ljude, priznala je.
Kaže da je dugo mislila da će je ljudi voleti ako bude dovoljno korisna, dovoljno pažljiva i dovoljno tiha. Međutim, u odraslom životu to nije donosilo bliskost, već potpuno suprotno.
Ljudi su počeli da prelaze njene granice. Trpela je neprijatne komentare, pristajala na stvari koje nije želela i ostajala u odnosima u kojima nije bila poštovana.
– Što je osoba bila dominantnija, ja sam se više povlačila. Sav taj trud ljudi su videli kao slabost, napisala je.
Najveći udarac došao je kada je saznala da su joj se bliske prijateljice podsmevale iza leđa. Ljudi kojima je, kako kaže, davala bezuslovnu ljubav nisu je poštovali onoliko koliko je verovala.
– Bila sam šala. Najveći neuspeh jedne osobe koja pokušava svima da ugodi, napisala je iskreno.
“Shvatila sam da ne mogu da nateram ljude da me vole”
Posle tog trenutka, kaže, više nije imala snage da nastavi po starom. I upravo tada dogodilo se nešto što nije očekivala, prvi put je počela da upoznaje sebe.
Polako je prestala da govori “da” kada misli “ne”. Prestala je da juri tuđe odobravanje i da se menja kako bi bila prihvaćena.
– Ne mogu dovoljno da se trudim da bi me svi voleli. Ne mogu da uradim sve savršeno da bih sprečila ljude da odu, napisala je.
Kaže da je godinama mislila da je ljubav nešto što mora da zasluži stalnim davanjem sebe drugima. Danas više ne veruje u to.
I možda je upravo zato njena ispovest pogodila toliko ljudi. Zato što mnogi u jednom trenutku života shvate da su toliko dugo pokušavali da budu sve za druge, da su potpuno izgubili kontakt sa sobom.
– Na kraju dana, neko će uvek biti nezadovoljan. Zar onda nije najvažnije da ta osoba ne budemo mi sami? napisala je Kristal.
