Doputovali ste u stranu zemlju, počinje odmor, šta je ono što ćete prvo uraditi?
Nažalost, danas putovanja kod većine ljudi (ne kažemo da ste i vi među njima), izgledaju isto. Svi idu na ista mesta, jedu u istim artisan pekarama, piju istu specialty kafu, fotografišu se u istim galerijama, na turistički označenim mestima. Sigurno ste primetili čekanja u redovima koji se slivaju niz ulicu, jer je baš to mesto ono koje je najpopularnije na Instagramu.
Gde je nestala autentičnost?
Ili, možda bolje, zašto smo prestali tražiti stvarni identitet mesta u koje dolazimo i vodimo se onim što je u trendu i što se smatra kao must? Cultural Homogenization (kulturna homogenizacija) je pojam koji se već neko vreme spominje u raznim kontekstima, možda ne uvek ni pod ovim imenom, ali nosi slično značenje. Označava proces u kom različite kulture postaju sve sličnije jedna drugoj, često zbog globalizacije, masovnih medija, migracija, međunarodne trgovine i uticaja velikih kulturnih centara.
Problem nastaje kada putovanja počnemo doživljavati kao popis zadataka koje treba odraditi. Posetiti lokacije sa TikToka, fotografisati se na istim mestima kao i svi pre nas, pojesti isti brunch i objaviti identičan sadržaj. Tada gradovi prestaju biti gradovi, a postaju kulise.
Nisu društvene mreže krive za sve
Deo odgovornosti svakako nose društvene mreže. No, ne možemo ih okriviti za sve. Algoritmi nas neprestano guraju prema istim preporukama. Na taj način, sadržaj koji je već popularan dobija još veću vidljivost.
Tako nastaje začarani krug u kom svi žele videti isto, pa svi odlaze na ista mesta, zbog čega ona postaju još popularnija. Lokalni ugostitelji i trgovci se često prilagođavaju očekivanjima turista pa umesto vlastitog identiteta nude ono što se trenutno najbolje prodaje.
Upoznajte lokalno
Jednostavnije rečeno, radi se o tome da se lokalne razlike smanjuju jer ljudi počinju konzumirati iste proizvode, gledati iste filmove, slušati istu muziku, koristiti iste društvene mreže i usvajati slične obrasce ponašanja.
Tako, na primer, ako vidite fotografiju nekog restorana na Instagramu, danas teško možete zaključiti gde se on nalazi, jer se isti princip uređenja može pojaviti u Parizu, Beču, Njujorku. Naravno, uvek možete odabrati lokacije, pa i lokacije unutar lokacija koje i dalje održavaju svoj stvarni identitet i tako ne slediti slepo trendove. Možda pica koju želite pojesti u Napulju nije pica koju je jela Julia Roberts, ali koga je za to uopšte briga? Važno je da je pica dobra.
Pitajte ljude, a ne internet
Naravno, nema ništa loše u tome da posetite poznatu lokaciju ili restoran koji vam je neko preporučio. Problem nije u popularnim mestima, nego u tome da se iskustvo putovanja sve češće svodi samo na njih.
Kada odmor gradimo oko sadržaja koji smo već videli stotinu puta na ekranu, ostaje vrlo malo prostora za iznenađenja. No, upravo su iznenađenja često najbolji deo putovanja. Mali kvartovski restoran u kom nema turista. Knjižara u koju ste slučajno ušli jer vas je privukao izlog. Kafa na trgu koji se ne nalazi ni u jednom vodiču. Razgovor s lokalcem koji vam preporuči mesto za koje nikada ne biste saznali pretragom na internetu.
Zaboravite na Top 10 Things To Do
Autentičnost nije nestala, samo smo je prestali tražiti na pravim mestima. Stvarni identitet grada retko se nalazi na lokaciji označenoj kao Top 10 Things To Do. Češće ga pronađemo kada skrenemo u sporednu ulicu, izgubimo se bez navigacije ili odlučimo ignorisati listu preporuka koju smo mesecima slagali pre puta. Razmislite o ovom ako planirate putovanje, možda je pred vama neko novo iskustvo, ono istinsko, kakvo smo nekada tražili.
