Zbog novca, stanova, kredita. Zbog obaveze. Zbog navike.
Tendencija da svoje probleme „svalimo“ na nekog drugog je u ovoj zemlji omiljeni hobi
Stala sam jutros ispred ogledala i pogledala se u oči. I nekako sam mogla da vidim svoju tugu.
Mi ljudi slovimo za neka misaona bića. Razumna.
Neki dan sam, pročitala jedan sjajan naslov (a i odličan intervju) koji je bio parafraza izjave sjajnog Miljenka Jergovića, koji ću ja opet parafrazirati a glasio je „kome je zdravlje preče od ljudskih prava i ne treba nikada da izađe iz kuće“.
Ljudi smatraju da su pozvani o svemu da sude. Iznose mišljenje. Napadaju. Pljuju.
U ovom vremenu kada smo svi na ovaj ili onaj način zatvoreni,fizički odvojeni od naših bližnjih, više nego ikada imaš vremena da kopaš po sebi.
Kako ste? Kako je u „izolaciji“?
Ćao, ja sam Jelena. I imam 33. Samo. Mada me ponekad bole leđa kao da imam 66.
Sve će ovo jednog dana biti juče.
