Od kad počnemo da poimamo svijet, plaše nas.
Nemoj. Ne. Doći će Babaroga, vještica, policija.
Jedna totalno nekorektna prijetnja kojom su mene plašili: „Doći će Cigani“.
Ne tako davno svađali smo se vi i ja oko Novaka Đokovića.
Kao znatiželjan lik, ja kopam svuda po internet nebu. Po portalima. Društvenim mrežama. Instagramima,tik-tokovima, youtube-u. You tube mi tako izbaci kao prijedlog svašta.
Dozvoliću sebi luksuz da vam kažem nekoliko stvari.
Kad jednom dođe vrijeme da odem da li ću žaliti? Za svim onim prilikama koje su trebale biti moje, a ja sam ih prepustila nekom drugom.
Zbog novca, stanova, kredita. Zbog obaveze. Zbog navike.
Tendencija da svoje probleme „svalimo“ na nekog drugog je u ovoj zemlji omiljeni hobi
Stala sam jutros ispred ogledala i pogledala se u oči. I nekako sam mogla da vidim svoju tugu.
Mi ljudi slovimo za neka misaona bića. Razumna.
Neki dan sam, pročitala jedan sjajan naslov (a i odličan intervju) koji je bio parafraza izjave sjajnog Miljenka Jergovića, koji ću ja opet parafrazirati a glasio je „kome je zdravlje preče od ljudskih prava i ne treba nikada da izađe iz kuće“.
