Prije četiri dana proslavili smo 8. mart. Dane prije i poslije proveli smo u razglabanju da li cvijet treba samo taj ili svaki dan. Je li bit u poklonu ili revoluciji? Za šta su se žene borile?
Živimo u ludom vremenu. Neizvjesnosti, straha. Vremenu u kojem se nad ljudskim životima strijepi svaki dan. U vremenu bolesti o kojoj se ništa ne zna, koja mutira, poprima nove oblike i iznenada, kada se najmanje nadaš odnosi najmilije.
Koliko bi to nas moglo podnijeti? Nadam se da konačno živimo u vremenu u kojem to nikada nećemo saznati.
Ja nikada nisam bila osoba koja je marila puno za stavove društva.
Sve nam je postalo dostupno na klik, ako imaš novca.
Jutros me probudio bol u vratu. Znate onaj kad škljocne i od tog momenta više ništa nije kako treba.
Politike se obično klonim. Mnogo je tu odvratnih stvari koje ne mogu da skontam, pojmim, a ponajmanje svarim.
Stojim pred bijelim papirom i ne znam šta da kuckam.
Kada bih mogla da promijenim jednu stvar na sebi bila bi to moja prokleta emotivnost.
Zbog koga se žene sređuju, pitanje je staro koliko i ono šta je starije, kokoš ili jaje.
