Sve češće ugledam svoju majku u ogledalu.
Ja nisam imala nikog ko bi to učinio za mene. Moja majka je umrla pre nekoliko godina. A tako bih volela da je sada tu, iz milion razloga.
Tragične vesti stižu iz Sjedinjenih Američkih Država, pored Kobija Brajant u padu helikoptera poginula je i njegova ćerka Điđi Brajant (13), prenosi ESPN.
Šta vam sve ja neću podijeliti u ovim kolumnama… Oni koji me znaju, znaju i da sam jedan teški introvert uživo. U društvu koje broji više od tri člana osjećam se kao na suđenju, a ponašam kao divlja kokoš.
Rekla bih ti: Neću više nikad, kao što ti kažeš meni, ali obje znamo da hoću.
Učiteljica bi je s vremena na vreme pogledala, ali je ona sklanjala pogled. Nije mogla da objašnjava. A šta i da kaže?! Moja mama je bolesna i možda nikad ne ozdravi?
Prislonila sam uvijač za trepavice uz kapak spremajući se da pritisnem par puta, kako bih napravila iluziju prirodno uvijenih trepavica. Usta su mi otvorena, onako kako bivaju otvorena kad manevrišemo s nečim potencijalno opasnim za oči. Moju rutinu prekida moja četvorogodišnja ćerka. Želi da zna zašto:
Ne želim da mi se dete sa praga tri puta vraća u kuhinju da bi proverilo da li je ringla isključena i gajtan od pegle dovoljno udaljen od štekera, taman toliko da oči mogu da zapamte udaljenost.
I još sam tvoja mezimica.
Naravno, i sinovima. I oni bi da budu lijepi, samo o tome manje pričamo.
