Tokom svakih novogodišnjih praznika naučim nešto.
Medijska pažnja, koja se poklanja potrošačkoj strani novogodišnjih praznika, može da potera vaše misli u potpuno čudnom pravcu. Ne, nije neophodno da potrošite naredne tri plate na poklone kojima ćete obradovati ostatak sveta.
Ove godine bit će 10 godina da radim kao fitness instruktorica grupnih programa u dva renomirana zagrebačka fitness centra. U međuvremenu radila sam u još njih nekoliko i malo je reći da sam se nagledala zbilja svega. I naslušala.
Moja trudnoća u 23. godini ubacila me je naglavačke u svet na koji nisam bila spremna.
Nova godina, šta je to?
Ne znam uopšte kako sam je primetila u toj gužvi na Union skveru. Sedela je takoreći na zemlji, na nekom musavomšatorskom krilu i nije se uopšte obazirala na stotine nogu koje su je opkoračivale, u poslednjem trenutku preskakalebrzajući da dokupe namirnice za prazničnu Thanksgiving večeru narednog dana.
U ovo vreme, prošle godine, mogla sam da se zakunem da znam ko sam, šta želim i ko je čovek pored kojeg ću provesti ostatak svog života. Danas, dvanaest meseci kasnije, sigurna sam da je ponovo decembar.
Bliži se decembar, mjesec u kom sam rođena i onaj koji je najbliži sljedećoj godini.
U nedelju smo bile u kupovini gospodjica Oluja i ja. Tražile smo obuću za jesen. Jedva nađosmo kompromis između moje praktičnosti i njenih modnih afiniteta. Mirna sam barem narednih mjesec dana. Nadam se.
Reči su ponekad nedovoljne da opišu osećanja koja se u meni probude kada tu i tamo čujem, vidim, pročitam ili primetim neku osobu koja sme više od onoga što je dozvoljeno.
