Razmaženo dete donosi mnogo problema roditeljima. Čim detetu zabranite nešto, odmah primenjuje već stečene navike i metode i pokazuje još jedan izliv besa dok ne dobije ono što je naumio.
Sve se komplikuje kada roditelji ne mogu ili ne žele da priznaju da je njihovo dete razmaženo i da je vreme da se preduzme nešto. Mnogi roditelji ne obraćaju pažnju na nepredvidivo ponašanje deteta. Međutim, takvu decu čekaju problemi kada odrastu. Zato takve situacije roditelji treba da spreče ili reše na vreme.
Ovde predstavljamo 11 glavnih odlika ponašanja razmažene dece.
Dete ne želi bilo šta deli sa drugima
Sebičnost je odlika razmažene dece, oni rade samo ono što je njima u interesu, jer su navikli da dobijaju sve ono što je njima potrebno. Naravno, takvo dete će kategorički odbijati da podeli sa nekim nešto svoje, bez obzira da li se radi o igrački ili pažnji roditelja.
Česti izlivi besa
Deca od 3 do 4 godine su često histerična, jer nisu naučili da na drugačiji način pokažu svoja osećanja. Međutim česti napadi besa kod starije dece su već razlog za zabrinutost.
Jaka zavisnost od roditelja
Žao vam je da ostavite dete kod bake da prespava jer se ono buni, i drami što i sutra mora u vrtić. U toku odrastanja dete mora da se navikne na odvajanje od roditelja.
Zahteva da mu se pripremi njegova omiljena hrana
Naravno, ponekad deca mogu biti izbirljiva. Međutim, ako vaše dete odbija redovne obroke i zahteva da mu se spremi njegova omiljena hrana, to je jasan znak da je dete razmaženo.
Stalno se žali
Još jedan znak razmaženosti – ništa ih dovoljno ne ispunjava. Svako dete voli da dobije novu igračku, nove patike ili trenerku, međutim problem je u tome kada dete vidi da njegov drugar ima neku stvar koju on nema, pa zahteva da se i njemu kupi ista. To je jasan pokazatelj da dete nije zadovoljno i uvek traži više.
Grubost
Roditelji često ispunjavaju svakakve dečje hirove, i dete ih poštuje zbog toga. A šta se događa kada roditelji prestanu da ugađaju detetu? Naravno, dete pokazuje negativnost i agresiju. I zato je opasno detetu davati sve što poželi.
Često moramo da ubeđujemo decu
Razmaženo dete ne prihvata da roditelje, baku i deku jednostavno mora da poštuje, pa se često dešava da se dete raspravlja sa njima i ne sluša ih. Tada roditelji dolaze u situaciju da mole i ubeđuju dete da uradi nešto ili jednostavno bude poslušno.
Manipulacija odraslih
Razmaženo dete često i lako nađe način da manipuliše roditeljima kako bi postiglo svoj cilj. Za to najčešće koristi plač, histeriju, ljutnju.
Zbog detetovog ponašanja mama i tata crvene od stida
Želeći da privuče pažnju dete često prekida razgovor odraslih i počinje da plače ili drami na javnom mestu. Ovaj problem je posebno teško rešiti, ako roditelji od samog početka dopuštaju detetu da se tako ponaša kad god poželi.
Ne osećaju odgovornost za loše stvari koje su uradili
Svaka osoba treba da bude svesna svojih postupaka. Međutim, razmažena deca imaju „tim“ oko sebe (mamu, tatu, baku…) koji uvek ispravljaju njegove greške. Na primer, ako dete udari drugo dete iz komšiluka, majka odmah dotrči i brani svoje dete i opravdava zašto ga je on udario. U takvim okolnostima deca postaju razmažena i gube ili uopšte ne stiču osećaj za odgovornost.
Burno doživljavaju neuspeh
Razmažena deca jednostavno ne prihvataju poraz. Ovakvo ponašanje može biti dozvoljeno samo deci do četvrte godine. Od 4 do 6 godina dete mora da shvati da ne može svaka želja da bude ostvarena, i da treba mirno prihvatiti neuspeh. Razmaženo dete to ne prihvata, i kada mu se dogodi neuspeh pokazuje izlive besa i ljutnje.
Uzroci razmaženosti
Porodični život se dramatično menja ako u porodici glavnu ulogu ima razmaženo dete. Ako do druge ili treće godine pokazuju ljutnju – to je prirodna osobina ponašanja, nakon četvrte godine, ta ljutnja prelazi u manipulaciju. Kao rezultat toga, dete postaje egoistično i naviknuto da kroz bes dobija ono što hoće.
Često, razmažena deca odrastaju u porodicama u kojima roditelji ne mogu da pronađu zajedničke metode vaspitanja. Ako je tata previše strog, dete pribegava i okreće se majci koja je popustljivija.
Jedan od najčešćih uzroka razmažene dece je taj što su roditelji previše zaposleni i ne provode dosta vremena sa detetom, i kako bi se opravdao zbog toga, roditelj to nadoknađuje poklonima i ispunjavanjem svih želja. Posle toga, dete to shvata kao normalnu situaciju, gde se podrazumeva da mu se ispuni svaki hir. Samim tim postaje razmaženo.
4 saveta psihologa roditeljima razmažene dece
Uvek ostanite mirni
Kontrola situacije je nemoguća bez mirne komunikacije. Ako počnete da vrištite i vičete, dete se neće promeniti, i u najgorem slučaju – odgovoriće vam isto. U slučaju problematičnih situacija najbolje je pokušati ignorisati histeričnost deteta. Mirnim tonom recite: „O tome ćemo pričati kad se smiriš.”
Budite svesni problema
Nemojte čekati da sve ode predaleko. Na prvi znak preterane histerije, kako bi se dobila željena pažnja pokušajte da zaustavite takav način ponašanja. Ne dajte mu da vas izmanipuliše tako što će se ono smiriti jedino ako mu ispunite želju.
Budite dosledni
Ako ste juče zabranili detetu da skače po kauču ili da baca loptu po sobi, a danas mu to dozvolili, onda je takvo vaspitanje beskorisno. Dete shvati da može da zaobiđe svaku zabranu i da će uskoro dobiti to što želi. Pokušajte da budete dosledni u onome što kažete.
Naučite ga da bude odgovorno
Dete treba da shvati šta znači „morati“. Na primer, zadati mu obavezu da počisti nakon igre, da pokupi svoje igračke ili da donese svoje stvari. Nema veze ako on to ne uradi dobro, bitno je da shvati šta znači dužnost, i tako će postati odgovorno.
I ne pokazujte preteranu strogoću. Nađite zajednički jezik sa detetom. Uverite dete da ga volite, ali da njegovo ponašanje nije ispravno i da će morati to da promeni.
