Ljubav je pokretač svega, bez nje ne bismo mogli. Međutim, ona nije sinonim za brak, kao što nije ni za vezu. Vi možete da proživite, doživite emocije i u odnosu koji nije u okvirima “prihvatljivih društvenih normi”, a da budete veoma srećni. U prostranstvu interneta, pronašli smo tekst žene koja je u svojim četrdesetima i koja je odlučna da se nikada ne želi udati. Iako je bila u više dužih veza, sve one su je dovele do zaključka da brak za nju, jednostavno, nema smisla. Njene razloge smo izdvojili za čitateljke Lole.
Ne želim djecu
Budimo iskreni. Svi koji su u braku, prije ili kasnije dođu do pitanja: “Kad će dijete?” Nakon njega uslijedi: “A kad će drugo?” I tako redom. Odgovor: “Nikad”, mogao bi od vas da napravi čudakinju, sebičnu i egoističnu osobu. Gotovo zagarantovano će se pričati kako nešto nije u redu s vama. A ako nije do vas, možda je on sterilan? Čak i da izbjegnete komentare društva, teško je uskladiti partnerovu želju za djecom sa izostankom iste kod vas. Ko se tu treba prilagoditi? Čini se da ne može niko. Prosto želite drugačije živote i zato se ne trebate vjenčati.
Institucija braka mi se čini staromodna
Jednom davno, iza sedam gora i sedam mora, živjeli su ljudi koji su se vjenčavali. Zašto? Zato što je bilo neophodno udruživanje radi ekonomske stabilnosti i odgajanja djece. Jednom, ne tako davno, u skorijoj budućnosti ljudi su postali nezavisni i zarađuju svako za sebe pa je ideja o udruživanju besmislena. Ukoliko pritom nemaju ni djecu, šta je poenta?
Ne želim da brinem o tuđim odlukama
Ne želim da se duboko brinem o nečijim odlukama, jer imam dovoljno problema i bavljenja svojim. Ne želim da neko mijenja način na koji određene stvari radim. Da mi pravi raspored po kući, jer obožavam svoj nered. Ne kažem da dvoje ljudi ne mogu funkcionisati dobro, naprotiv. Samo to zahtijeva mnogo vremena i truda, a ja nemam mnogo energije i to je to. Još kad uzmem u obzir i nezrele “mamine dječake”, prosto sve što mogu da dodam je stih nove pjesme od Dženifer Lopez : “I ain´t your mama.”
Visoko cijenim svoju nezavisnost
Finansijska realnost oko podjele troškova čini mi se apsurdnom. Ako ja zarađujem više od njega, jer osim svog posla radim još nekoliko u slobodno vrijeme, onda će razvodom braka dio toga pripasti i njemu. Ja to ne želim, jer moj novac treba biti uložen u nešto što ja cijenim i u šta želim ulagati. Ne zanimaju me njegove potrošačke navike. Uostalom, ideja o zajedničkom novcu apsolutno mi se ne sviđa, jer smatram da svako od nas radi za sebe i da nema potrebe da neko nekog uzdržava u tom smislu.
Realna sam
“Postoji prava osoba koju ćemo sresti u pravom trenutku.” Postoji više, a meni se upravo to i dešavalo tokom života. Svaka osoba je ostavila neizbrisiv trag u mom životu i pružila mi nešto što sam tada trebala, kao i ja njoj. Međutim, vremenom se mijenjamo, prevazilazimo određene osobe i trenutke, a samim tim trebamo nešto drugačije. Gotovo je suludo pomisliti da možemo u jednoj osobi pronaći sve i da to traje zauvijek.
Ja sam srećnija (najsrećnija?) kada sam solo
Volim zajedništvo, ali sam došla do spoznaje da sam veoma srećna kada sam solo. Mnogi ljudi se vjenčaju, jer se boje samoće. Ali kada sam razmišljala o nivou sreće sa partnerom i bez njega, shvatila sam da sam srećna u oba slučaja, ali da u vezi dođe i period kada sam nesrećna, dok se to ne dešava tako često kada sam solo. Period prekida, briga, prevara, opraštanja, sve su to periodi kada ste pod stresom, tužni, ljuti. Ja možda jesam ponekad tužna, jer se osjećam usamljeno, ali to me drži kraće nego svi loši periodi u vezi.
Društvene norme nameću nam da vjerujemo kako je brak jedna od stvari koje trebamo uraditi, kako bismo pokazali svoju odgovornost, zrelost i onda kada poželimo da se “smirimo”. Konstantno smo u strahu od samoće, ali brak nije garancija da ponovo nećemo biti sami. Za nas koji smo nezavisni i imamo svoje živote kreirane drugačije od zadanih standarda, ne postoji razlog zašto bi se brak smatrao najboljom opcijom. Za neke ljude može biti, ali za nas ostale, postoji i drugačija verzija hepi enda. “Živjeli su srećno do kraja života, sami.”
A šta vi kažete?
