Sigurno ste dosad u životu čuli da je čovjek bogat onoliko koliko jezika zna. Vjerujete li u to da je još veće bogatstvo iskoristiti svoje znanje kako biste pomogli drugim ljudima?
Olgica Andrić, profesor italijanskog jezika i književnosti i stalni sudski prevodilac za italijanski i portugalski jezik u Srbiji, ne samo da čvrsto vjeruje u to, već je svoje ubjeđenje i dokazala pokretanjem projekta “Prevodilačko srce”. Projekat okuplja prevodioce iz svih krajeva oko jednog zadatka – besplatnog prevođenja medicinske dokumentacije za liječenje pacijenata u inostranstvu.
“Dosta puta mi se dešavalo da mi ljudi traže prevode radi lečenja u inostranstvu, najčešće za decu i takve prevode nikada nikome nisam naplatila, jer sam smatrala da nije u redu koristiti tuđu nesreću. Projekat je nastao kada sam okupila istomišljenike, odnosno ljude koji poput mene žele da pomognu drugima. Kada se o pomoći radi, kod nas se obično traži novčana pomoć, ali pošto vrlo često nismo u mogućnosti da damo nekome novac, možemo pomoći i na druge načine u okviru svoje profesije. Možda ušteda na prevodu nije velika s obzirom na ostale stavke u vezi sa lečenjem u inostranstvu, ali je ipak neka ušteda”, priča Olgica.
Kakve su bile prve reakcije ljudi na Vaš rad?
Pacijenti i njihove porodice su veoma zahvalni zbog toga što radimo, a reakcije drugih, pa čak i nekih lekara bile su – ko su te budale što rade za džabe?
Koliko prevodilaca i sudskih tumača radi na prevodima medicinske dokumentacije u grupi “Prevodilačko srce”?
Oko 300 upisanih u bazu, od kojih je oko 50 aktivnih prevodilaca. Kada kažem aktivni, mislim na one što prihvataju da rade prevode i odgovaraju kada im se pošalje upit – molba za prevod dobijena od nekog pacijenta.
Kolika je inače cijena prevoda jedne strane medicinske dokumentacije?
Ne bih znala da kažem, jer takav prevod nikada nikome nisam naplatila. Ne bi bilo loše raspitati se kod samostalnih prevodilaca i agencija.
Na koji način Vas mogu kontaktirati bolesni ljudi kojima je potrebna pomoć oko prevoda medicinske okumentacije?
Samo i isključivo preko imejla [email protected].
“Prevodilačko srce” kuca od 2014. godine i do sad ste sigurno uradili mnogo prevoda. Da li su Vam se kasnije javljali pacijenti kojima ste pomagali?
Neki da, neki ne. Obično se ne završava sve na jednom prevodu, već kada neko krene u proces lečenja u inostranstvu, tu su i povratni prevodi sa stranog jezika. Nažalost, bilo je i slučajeva kada su nam pisali da nas obaveste da je pacijent umro, a za neke smrtne ishode smo saznali i iz medija.
Kako je došlo do Vaše saradnje s ambulantom “Medicina Solidale” iz Ređa Kalabrije i humanim doktorima koji besplatno pregledaju pacijente?
Vrlo lako i prirodno. Kontaktirala sam ih i za manje od 24 sata dobila povratni odgovor. Nama prevodiocima za italijanski će biti vrlo značajna takva podrška, posebno za terminološke konsultacije. Ponudili su nam, takođe, pomoć u vidu informacija koje mogu biti korisne i za same pacijente i njihove porodice u vidu preporuke referentnih ustanova i podrške kod pronalaženja smeštaja za pratioce i tako dalje.
Pomažu li Vam i doktori?
Pomaže nam kao prevodilac doktorka Bojana Vuković iz Banjaluke, kao i nekoliko medicinara koji su uključeni na “forum” u grupi na Facebooku.
Na koje jezike najčešće prevodite medicinsku dokumentaciju?
Nemački, italijanski, engleski, ruski i francuski.
Da li ste u dosadašnjem radu nailazili na neke probleme?
Recimo problem za pacijente je to što domaće institucije traže da svaki prevod bude overen od strane sudskog tumača, što je po meni besmisleno! Ako je neko sudski tumač, njegov pečat je dokaz da poznaje pravnu terminologiju, ali ne i medicinsku.
Predloženi ste za Oktobarsku nagradu Novog Sada, ali je niste dobili zbog nedostatka informacija o inicijativi. Kakvo je Vaše mišljenje o tome?
Najteže je biti pop u sopstvenom selu. Naša želja je da ovakvim radom pokažemo celokupnoj javnosti i na prevodilačku profesiju i neophodnost profesionalnih prevodilaca u svakom kolektivu. Da je sreće, ovo što radimo ne bismo radili mi, već prevodioci koji su zaposleni u određenim institucijama i kojima bi bilo to u opisu radne delatnosti. Na primer, sve veći broj građana ide na lečenje u Tursku, odakle se vraćaju sa izveštajima prevedenim na engleski, koje na tom jeziku nije pisao lekar, već je preveo zaposleni prevodilac. Nažalost, u poslednje vreme, u velikim kompanijama, prevodioci rade “na lizing”, što je ponižavajuće za ljude koji se celog života školuju i usavršavaju.
S druge strane, jezik koji koriste lekari u svojim izveštajima je nestandardizovan, pa apelujemo na lekare da pišu razumljivim jezikom i bez skraćenica, da bi mogli da ih razumeju i drugi lekari koji to čitaju na istom jeziku, ali i prevodioci i strani lekari koji će to čitati. Takođe, naglašavam da je sve što radimo volonterski i potpuno neprofitno i da to radimo onda kada nam obaveze na našim redovnim poslovima to dozvole.
Ako vama zatreba još jedno srce, ono prevodilačko, ako nekom vašem zatreba, podijelite ovaj tekst. Neka se za dobre stvari daleko čuje. I neka vijesti koje uslijede poslije prevoda budu samo dobre. Na bilo kom jeziku.
