Jesam li ti dovoljna?
Ili sam ti možda previše?
Da li sam prerano počela da se nastavljam na mjestima gdje se ti završavaš?
Kako ova žena piše.
Ostaješ
I kada odlaziš
Jedina ispravna stvar
Koja mi se dogodila u životu
Ili jedini ispravan život
Koji se dogodio
U tom dragom času
Kada su se naša dva svemira
Sudarila
I stvorila veliki prasak.
Postalo mi je potpuno svejedno voli li me neko ili ne, da li je nekome stalo do mene ili nije, uopšte se ne bavim time, ne razmišljam o tome, ne radim više ništa da bih izazvao nečije poštovanje ili divljenje, samo želim biti ono što Ja Jesam.
Slomio si mi srce. – kažem.
Mislio sam da si prerasla tu fazu. – odgovori.
Brdo ološa, kockara, nasilnika, kurvi, brdo otkaza, loših poslova i malih primanja, brdo razvoda, brdo prevara, brdo mufte zapošljavanja, brdo poremećaja, bede i čemera učinili su da je deo ljudi pomislio da je smrt srca dobra stvar, i da samo kad ubiješ srce i sve gore pomenuto dobro prolaziš.
Ponosna sam na sebe, jer sam danas jednom čoveku ovo rekla. Tačnije, prvo je on rekao:
Biću ti: voda, vatra i svi elementi onoga što ti je sveto.
Kapalo je po novinama uvek kada bih videla fotografiju malene Milice, dvadesetak dana stare, koju je otac u rastrojstvu ili čemu već bacio na betonski pod u kući svoje tašte. Jer, eto, posvađao se, pa da zaplaši, da pripreti, odreaguje…
Proljeće stiže. Priroda u svaku poru života izdašno ubrizgava pokretačku snagu, koju svako živo biće i biljke i te kako osjete. Sve naprosto dobije pravi smisao, sve stremi ka procvatu i sve dobija posebne konture sebi svojstvene. A, onda, kad…
