Danas sam, sasvim slučajno, naletela na snimak iz rijaliti programa „Parovi“ koji se već milenijum, tako se bar čini, emituje na televiziji Hepi koja ima nacionalnu frekvenciju.
Šta sam videla na snimku u nekoliko sekundi?
Videla sam devojku koja vrišti i baca se po podu. Nekoliko muškaraca je drži, tačnije obuzdava. Ona se trese ko otrovan pacov, uz horor krike na kojima bi joj i Hičkokova postavka pozavidela da može da je čuje i vidi. Neki lik u crnoj lateks majičici se na kolenima mota oko nje i pritiska joj palčevima glavu.
Unosi joj se u lice i prigušenim krikom ponavlja:
„Ko te posl’o, ko te posl’o?
Čuješ šta te pitam? Ko te posl’o?
A, nećeš da kažeš, je li? Koliko vas je u telu?!“
Tu mi je već bilo jasno da gledam snimak „isterivanje đavola“ koje je uživo obavljeno veče pre, na nacionalnoj frekvenciji u 22.51 h.
„Zaposednuta“ devojka se bacala i vrištala blizu nogu voditeljke i ostalih „kolega“ koji su to prilično mirno pratili.
Kraj.
Vrlo brzo sam saznala da ovo nije prvo proterivanje nečastivog u live prenosu i da to traje već neko vreme. Ezoterista (jel se tako kaže?) se pohvalio da mu je posao procvetao od kada se pojavio na TV-u i pred tromilionskom publikom započeo sa isterivanjem đavola. Telefon mu, navodno, gori od poziva onih koji bi da ih on, lično, oslobodi demona. Jer kad demoni odu, onda će i muž da ostavi ljubavnicu, i dete će prestati da se bije po školi i da mamu naziva „glupačom“, i povećaće gazda platu, i dobiće bolji posao, i zatrudneće, i kredit će se sam od sebe vratiti, i prestaće problemi sa probavom i sa kamenom u žuči, i seks će biti bolji, i više se neće plašiti mraka, i konačno će kupiti crep za kuću i stati pred matičara, i dobiti vizu, i kolena će prestati da bole, i partner će biti opčinjen, i snajka će postati poslušna i tako… Jer za sve to đavo je kriv. Daleko bilo da se preuzme odgovornost.
Ko je još lud da sebe krivi za neuspeh kada već može đavo u telu da se okrivi?
Lakše je, ne zahteva analiziranje sebe, bavljenje sobom i rad na sebi.
Živimo u duboko metastaziranom društvu u kom ovaj “program” gleda tri miliona ljudi. Tri miliona onih koji su upalili TV (i ko zna koliko njih putem jutjub kanala), udobno se smestili na kauč i svojevoljno gledali rijaliti u kom se iz učesnika „isteruju demoni“.
Tri miliona onih koji su svojevoljno odabrali da umesto neke prijatne muzike, slušaju devojku koja vrišti ko svinja u novembru.
Tri miliona onih koji su umesto nekog finog filma ili čitanja knjige ili slušanja tišine odlučili da gledaju ovaj rijaliti u kom se učesnici svađaju, tuku, siluju, napijaju i alkoholom polivaju, skidaju, pipaju, drndaju, pokazuju sise i dupeta, povraćaju, psuju, sedativima umiruju.
Tri miliona njih pohranjuje u svoj mozak ovakve scene i ja se zaista pitam šta od tih ljudi danas, sutra mogu da očekujem na ulici. Da me gurnu, podapnu mi, ošamare, ubodu krstom, poliju vodom, urade sve ono što im se rodi u ludoj glavi napunjenoj ovakvim sadržajem.
Mi smo kao društvo do te mere metastazirali da nam više ni one alternativne metode ne mogu pomoći. Hemioterapije smo prevazišli. Sa njima ne treba ni da pokušavamo. Odavno smo ozračeni, i biće da tu leka nema. Osim da nas sve skupa ovaj ezoterista „pročisti“ i oslobodi demona.
Dok sam gledala ovaj snimak, pomislila sam prvo na klince. Možda roditelji mogu da ih kontrolišu kod kuće, ali u školi, na putu do nje ili iz nje, teško. U rukama gotovo svi nosaju mobilne. Dostupan im je internet. Dostupne su im društvene mreže, većina njih ima i svoje profile na fejsbuku. Šta bi se desilo da ovako nešto slučajno pogledaju? Kako bi to uticalo na njih, da li bi pomislili, sasvim opravdano, da je to normalno jer ako nije normalno zbog čega se emituje na TV-u koja je dobila nacionalnu frekvenciju? Zbog čega nešto nenormalno država blagosilja?
Ne, ovo nije dobro. Ovo što se dešava postalo je vrlo zabrinjavajuće i uznemirujuće i zaista tera čoveka da se zapita gde da ode, gde da se skloni, kako da živi i podiže dete.
Ovde nema zakona, ako ih i ima, ne poštuju se.
Ovde buja prostitucija telom i dušom. Dušom mnogo više. I sve zbog novca.
Ovde se promovišu blud, vulgarnost i poremećaji za koje još uvek nije određena oznaka.
Kud god da se okreneš, gde god da pođeš, šta god da čuješ…izuva iz cipela i ko kamenom pogađa u glavu.
Buja vršnjačko nasilje. Čitamo o tome. Deca dobijaju neke sumanute ideje maltretiranja drugara, puni su nekog čudnog besa, neke energije koju ne umeju kanalisati, nemaju nigde mira, bučni su, svadljivi, ujedali bi… Tako verno oponašaju ono što vide i čuju, ono što im društvo plasira, nažalost.
I onda se prestravljen zapitaš šta možeš kao pojedinac da uradiš. Očigledno je da ne možeš zabraniti emitovanje, jer ga ne zabranjuju ni oni koji bi trebalo. Da ideš po tuđim kućama i gasiš televizore, cepaš novine na trafikama, ne ide. Da pišeš neke žalbe, kome? I ko još ovde čita žalbe?
Da ugasiš TV u svojoj kući, možeš. Da pustiš neki lagani instrumental, možeš. Da čitaš knjigu, možeš. Da radiš na sebi, možeš. Da se odseliš u šumu, možeš. Da nosiš vodu iz bunara i gledaš „na sveću“, možeš. Da se družiš sa medvedom, vevericom i lanetom, možeš. Da posmatraš vrli ludi svet sa obronka planine, možeš. Da slušaš samo ptice, i to možeš. Da se apsolutno izopštiš iz dešavanja, da se skloniš od bilo kakvog kontakta sa bolesnim društvom, možeš.
Ali, ako imaš dete, teško baš ovako. Osim ako ne želiš da svi porodično živite ko domoroci ili pustinjaci, što mi je već nekoliko puta palo na pamet.
Ne znam zaista šta je rešenje. Evo, predložite mi vi ako ga imate. Volela bih da čujem u čemu vi vidite izlaz iz svega ovoga.
Dok sam bila devojka, sve gluposti su se mogle fino izbeći, ugasim tv, odem gde je mir, biram krug ljudi…i stvorim neki svoj mirni svet. I nisam dala da ga ljuljaju, niko i ništa.
Sada, kada sam majka, nisam sigurna koliko ću uspeti da dete „zaštitim“ od svega onoga što se dešava van mog mirnog sveta. Nisam sigurna ni da želim da je štitim tako što ću je od stvarnosti skloniti. Samo bih napravila stvar gorom. Više razmišljam kako da je opskrbim svim što je potrebno da bi kroz ovo metastazirano društvo koračala mudra, bistra i oprezna. Bolje reći valjanog imuniteta koji će je uspešno braniti od virusa i parazita svake vrste.
Biće da me golem posao čeka.
