Nisam naročita izelica, ali ako mi ponudite svež, topao hleb i puter sigurno ćete se zapitati pre koliko dana sam poslednji put jela. Keksići sa puterom (posebno domaći), korica lenje pite… Sve su to poslastice sa neodoljivim mirisom i ukusom putera kojima ne uspevam da nađem meru.
Kada je nedavno objavljena velika meta analiza koja je objedinila podatke preko 70 studija, višedecenijsko ubeđenje o povezanosti unosa zasićenih masti (iz mesa, sira, putera i drugih mlečnih proizvoda) i srčanih oboljenja dotaklo je samu površinu vode. Neko bi rekao i palo u vodu jer je kratak zaključak studije glasio – „zasićene masti ne povećavaju rizik za oboljenja srca“. Ova rečenica je usijala tastature naučnika, a ubrzo privukla i veliku pažnju ostatka javnosti. Tako je na stranicama „New York Timesa“ osvanuo naslov „Puter se vratio“ uz euforičnu napomenu autora teksta da kada kupujete meso za ručak, napokon opet možete da odaberete ono najukusnije- najmasnije.
Iako bi bilo naivno da se zbog nekoliko studija potpuno prepustimo zasićenim mastima, sigurno da je ovo jedan od najvećih izazova za naučna udruženja, od kojih se očekuje da značajno koriguju aktuelne preporuke za zdravu ishranu. Kada uzmemo u obzir podatak da srčana oboljenja ubijaju više ljudi nego svi kanceri zajedno, značaj pravih saznanja o prevenciji višestruko se povećava.
Kada je nedavno objavljena velika meta analiza koja je objedinila podatke preko 70 studija, višedecenijsko ubeđenje o povezanosti unosa zasićenih masti (iz mesa, sira, putera i drugih mlečnih proizvoda) i srčanih oboljenja dotaklo je samu površinu vode.
Da nisu sve masti loše primetila je većina nas, ali su upravo ovi podaci skinuli masku sa prostih šećera i industrijske hrane koji su izgleda (pokazaće vreme) glavni krivci za obolevanje. Opet, nisu nam potrebni naučni centri da shvatimo da su deca pre manje od pola veka za poslasticu jela hleb namazan mašću ili puterom i alevom paprikom, a danas uživaju u čitavom spektru slatkiša, grickalica i zaslađenih napitaka, da su se dnevne aktivnosti nekada merile kilometrima, a danas metrima, pa su danas već zvanično proglašene epidemije gojaznosti, šećerne bolesti i drugih oboljenja.
Zašto još puter? Zato što sadrži vitamine rastvorljive u mastima (posebno K2, koji zaštitno deluje na krvne sudove) i različite peptide. Pored toga, puter ne samo da ne goji već u sastavu ima zdrave masne kiseline (butirat i linolensku) koje održavaju sitost, smanjuju apsorbciju šećera, pa pored niza drugih povoljnih efekata- pomažu u mršavljenju. Opet, za razliku od margarina, on nema štetne „trans masti“, a po nekim studijama, kada se unosi u malim količinama, može da popravi odnos dobrog i lošeg hoesterola u krvi. Naime, postoje dokazi da bi ova jedinstvena kombinacija nutrijenata u puteru i drugim mlečnim proizvodima čak mogla da bude neophodna za održavanje zdravlja srca i krvnih sudova.
Opet, nisu nam potrebni naučni centri da shvatimo da su deca pre manje od pola veka za poslasticu jela hleb namazan mašću ili puterom i alevom paprikom, a danas uživaju u čitavom spektru slatkiša, grickalica i zaslađenih napitaka, da su se dnevne aktivnosti nekada merile kilometrima, a danas metrima, pa su danas već zvanično proglašene epidemije gojaznosti, šećerne bolesti i drugih oboljenja.
Prema tome, dok čekamo preciznija uputstva za kreiranje jelovnika, uživajte u puteru- ali sa merom. Ne zaboravite da su smanjenje pušenja i fizička aktivnost i dalje neoborivi preduslovi za opšte zdravlje kao i da sigurno nećemo pogrešiti ako se, po savetu naših najstarijih sugrađana budemo hranili „natenane, sa uživanjem, od svega po malo“. Proverena kombinacija.
Tekst prenosimo sa AllMe.