Osamdesetih godina prošlog veka muzičkom svetskom scenom harao je “uragan” zvani Tina Tarner. Američka pevačica u svojim pedesetim godinama, na sceni je plenila optimizmom i eksplozivnošću. Energičan i vedar nastup, krio je priču o preživljenom porodičnom nasilju.
Ana Mej Bulok rođena je 26. novembra 1939. godine u Natbušu, savezna država Tenesi. Majka Zelma Prisila bila je radnica, a otac Flojd Ričard Bulok baptistički sveštenik. U baptističkoj crkvi Ana je prvi put i zapevala. Kada je napunila 11 godina, roditelji joj se razvode. Majka se seli u Sent Luis, a otac u Detroit, gde se ponovo ženi. Brigu o Ani i njenoj starijoj sestri Ajlin preuzima tetka iz Braunsvila. Kasnije se sestre sele kod majke u Sent Luis. Anina majka Zelma je bila žrtva partnerskog nasilja, sa čijim se traumama teško borila. Deca su joj bila podsetnik na taj težak period, pa je to na osetljivu Anu ostavljalo utisak da je nevoljena.
Ana uči za medicinsku sestru, ali istovremeno posećuje i noćne klubove. U klubu Menhetn zapažaju njeno pevačko umeće. Sa devetnaest godina počinje karijeru kao prateći vokal benda “The Kings of Rhythym” pod umetničkim imenom Little Ann. Iz veze sa saksofonistom Rejmondom Hilom rađa sina Krejga. Njena majka Zelma nema razumevanja za Anino prerano majčinstvo, smatrajući da je njime ugrozila svoju budućnost, te je isteruje iz kuće. Ozbiljniju poslovnu i emotivnu vezu Ana otpočinje sa 8 godina starijim Ajkom Tarnerom. Preuzima umetničko ime Tina Tarner i rađa još jedno dete, sina Ronalda.
Tina i Ajk doživljavaju neverovatnu popularnost. Neki od njihovih snimljenih albumima su: The Soul of Ike & Tina Turner (1961); Dance with Ike & Tina Turner's Kings of Rhythm (1962); Get It Together (1969); Her Man, His Woman (1969); The Hunter (1969); Nutbush City Limits (1973).
Iza poslovnog uspeha krio se pakao porodičnog nasilja. Pod dejstvom alkohola i droge, Tinu je Ajk zlostavljao i fizički i psihički. Modrice je teško mogla da sakrije šminkom. Poniženje nije mogla da sakrije. Sledeću trudnoću je prekinula, jer je saznala da Ajk sa njihovom zajedničkom prijateljicom En Tomas, takođe očekuje dete.
Kada je shvatila da se ništa ne može poboljšati, te da će je takav odnos odvesti u smrt, svoj život odlučno uzima u svoje ruke. Jedne noći, iskrada se sa svega 36 centi u džepu i beži. Prijatelji, znajući kroz šta je prošla, pomažu joj da se skloni. Posle brilijantne karijere, bila je opet na početku, bez sredstava za život. Prinuđena je da sebe i decu izdržava čisteći stanove. Mučena prošlošću pokušala je i samoubistvo ispijanjem tableta valijuma.
Tini se ukazala prilika da glumi u rok operi “Tommy”. Film je snimljen prema albumu britanske grupe “The Who”, a režirao ga je Ken Rasel. Ovu priliku Tina koristi za svoj trijumfalni povratak na muzičku scenu. Osamdestih godina dvadesetog veka sarađivala je sa najvećim imenima rok and roll scene: Mik Džegerom, Dejvidom Bouvijem… Snimila je nekoliko odlično prihvaćenih albuma: Private dancer (1984); Foreign Affair (1989); What”s love got to do wiht it (1993). Glumila je i u nastavku čuvenog filma “Mad Max” (Mad Max Beyond Thunderdome). Osvojila je 8 Grammy nagrada. Sa 200 miliona prodatih albuma, Tina Tarner se smatra jednom od najprodavanijih ženskih muzičkih izvođača.
Na sceni su ovu već sredovečnu ženu odlikovale neverovatna energija i optimizam. Tek kasnije je progovorila i o partnerskom nasilju koje je preživela. O pretrpljenim traumama svedoči autobiografija “Ja, Tina”. Ajk je prvo demantovao, a kasnije priznao da je svoju suprugu Tinu psihički i fizički u braku zlostavljao. Do kraja njegovog života, Tina više nije progovorila sa njim. Na vrhuncu popularnosti, povukla se sa scene. U nemačkom producentu pronašla je ono za čim je celog života čeznula. Sada živi povučenim životom u Švajcarskoj i uživa u ljubavi sa šesnaest godina mlađim Ervinom Bahom.
Partnersko nasilje koje je pretrpela majka Zelma, obeležilo je i Tinin život. Tina je nestrpljiva da dobije ljubav koja joj je tako nedostajala usled poremećenih odnosa u primarnoj porodici. Zbog toga hrli u zagrljaj muškarcu. Rađa dete, gubi majčinu podršku. Tešeći se, ubrzano uleće u vezu sa Ajkom, no i sama postaje žrtva porodičnog nasilja. Ova snažna i hrabra žena muškarcu ne oprašta bol i uvredu, a sebi ne dozvoljava samosažaljenje. Uspeva da sama odgaji decu, izbori se za svoju karijeru i nađe ljubav i poštovanje muškarca, koje i zaslužuje.
Svedoci smo oko nas eskalacije nasilja. Posebno boli činjenica pojačanog nasilja u porodici, jer bi porodica trebalo da bude sinonim za sigurnost. Žrtva porodičnog nasilja ne mora biti samo žena, supruga. Svako ko je u fizičkom, materijalnom ili nekom drugom smislu slabiji, potencijalna je žrtva. Deca iz nasiljem razorenih porodica, često i sama postaju žrtve partnerskog nasilja. Krug se zatvara.
Prema podacima Mreže žena protiv nasilja i Autonomnog ženskog centra, u proteklih šest godina ubijeno je najmanje 216 žena u Srbiji, a od 1. januara do 14. oktobra 2016. godine, u Srbiji je u porodično-partnerskom odnosu ubijeno najmanje 25 žena.
Određeni broj stručnjaka smatra da treba pooštriti kaznene mere. Drugi predlažu osnivanje većeg broja Sigurnih kuća. Treći smatraju da je rešenje u finansijskoj nezavisnosti žrtve. U svakom slučaju, neophodno je dodatno angažovanje, na rešavanju ovog probema.
Marina Mitić
Izvor: iSerbia
