Čoveče, pokušaj da osetiš, uključi sve svoje urodjene resurse
U “zlo doba po čovecanstvo” ljudi se susreću sa novim pravilima života.
Veoma jasno je objašnjeno šta se sme, a šta nikako ne sme. Nisi ti više jedinka za sebe, ne mozeš ti sam da odlučuješ šta ćeš sa sobom i šta te čini srećnim.
Kome je uopšte važno da li si srećan.
Srećan čovek je opasan čovek, on gleda sebe, živi za sebe, raduje se životu i tako diže svoju vibraciju koja ga čini nedostupnim onome što gmiže i ne živi. Budi srećan dok si živ, a živi dok ne umreš od muke i obavezno se pridržavaj uputstava za lakši mravlji život.
A kada smo kod mrava, onih sićušnih koje čovek lako pregazi iz nehata, oni delaju po instinktu u borbi za opstanak. Po čijem to uputstvu čovek treba da dela kada zanemari svoj najveci dar – instinkt?
Pitamo li se uopšte šta je sve ljudski dar, sta nam je urodjeno, za šta smo sve sposobni, a što su nam oduzeli još na rodjenju usadjujući nam razna uverenja. Pitamo li se koliko je blizu granica do koje ćemo nositi ime ČOVEK, koje se sve više gubi u mravljoj većini.
Čoveče, pokušaj da osetiš, uključi sve svoje urodjene resurse, snagom uma dodji do duše! Ne dozvoli da u borbi za ljudsko u tebi pobedi mutant mrava čiju formu polako dobijaš!
Napregni um kako bi pre svega osetio svoju mutantsku transformaciju!
Koliko si odmakao od iskonskog u sebi!?
Pobedi strah ljubavlju, jer to je preduslov za početak borbe protiv ove mutantske pošasti.
Jako je teško, ali je tako ljudski.
