Ređale su nam se neke nezgode od početka ove godine, ali sam negde sa sobom rasčistila: „Ma nije važno“. Jedino je važno da kad pred ponoć provirim u njegovu sobu osetim miris snenog spokojnog čeda, a mir zavlada svud oko mene. Poljubim, njušnjem i iskradem napolje. Ne šalim se. To je važno. Sve drugo je: „Nije važno“.
Ali posao svake majke je da brine. Da se brine o detetu, a da ostatak vremena brine za dete. Mnoge se upecamo u tu zamku stalne brige. Briga postane hobi, nešto što vazda možeš da radiš, gde god sa si i šta god drugo da činiš.
Neke brige su gotovo nezaobilazne. Dok je mali brineš je l’ jeo, je l’ kakio, koje boje, kakvog mirisa, je l’ hoda, kad će progovoriti, što ne progovara, kad je progovorio što ne zatvara usta, opet je l’ jeo, što nije jeo, je l’ pao, je l’ ga boli, je l’ srećan, što nije srećan, što ne sluša, što se glupira, što ne pazi, …“je li i što“ majčinog života. A to su samo one male brige.
I sve je to na mestu i kod mene do juče bilo, sve tako po redu kako knjige i savetnici za razvoj dece vele, pedijatri, psiholozi, pedagozi. Jer posao majke je da brine.
Ali postojao je taj jedan trenutak potpunog otrežnjenja od svih imaginarnih i stvarnih briga, marginalnih i životno suštinskih, onih na koje imam i nemam naš nikakav uticaj. Momenat kad sam jednu od januarskih noći provela na stolici ispred operacione sale, makar i nakratko, uverena od strane doktora da je sve ok i da ćemo već sutra ići kući je onaj koji istinski promeni život. Zašto mi je taj tren bio potreban da me probudi, razbistri mi um, protrese do iznemoglosti.
Sedeći tako tu, svesna trenutka i svoje nemoći u istom, rešila sam da prestanem.
Da prestanem da brinem o svemu onome što nam oduzima pravo na sreću, što u nama izaziva strah, stres, nesanicu. Rešila sam zbog sebe i njega koga sam čekala ispred sale, da se promenim i prestanem smesta da brinem o stvarima kao što su:
– Nered
Od trenutka kad dobiješ dete, tvoj se život pretvara u jedan veliki nered. Dok su mali neredovno spavaš – kud ćeš veći nered. Nered prave kad jedu, dok se igraju. Ideš sklanjaš, pereš. Brineš što je nered. Što više ništa nije na svom mestu, što prašinu obrisala nisi. Brineš kad dolaze gosti, što ne znaš gde će sesti. A nered je zapravo divno stanje. On znači ste nešto radili skupa, pravili mali ili veliki haos, da su se deca igrala, da je bilo zabavno. Znači nered nije važan!
– Tuđa deca
To je prokletstvo materinstva, jer bez obzira na to koliko puta ste rekli da nećete, ne možete a da ne upoređujete svoju decu sa vršnjacima. To traje od momenta od kada se rode. Tuđe dete se prvo nasmejalo, već postoji briga da će naše zaostati. Sa svakom novinom u dečijem odrastanju u pitanju je potpuno novi svet briga. Sva deca su različita. To što ume tuđe dete već stoji ga ne čini genijem, niti naše dete nesposobnim. Upoređivanja s drugom decom – nisu važna!
– Savršenstvo
Nismo niti ćemo ikada biti savršeni roditelji, supružnici, ne živimo savršene živote ni mi ni oni oko nas. Ni deca nam nisu savršena i Bogu hvala što je tako. Težimo, ponekad nas nešto kao roba goni u nama, da mislimo da može biti savršeno. Ne, život je nesavršen i mi u njemu. Savršenstvo je zapravo dosadno. Znači, savršenstvo nije važno.
– Mišljenje drugih ljudi
Jedan od najtežih aspekata roditeljstva je roditeljstvo u javnosti. Odjednom, mišljenje svakog stranca u blizini naizgled postaje bitno, a često i nesvesno počinjemo da prilagođavamo svoje roditeljstvo u odnosu na to šta nam drugi govore i kako nas savetuju. Budite iskreni prema sebi i svojoj deci. Radite najbolje što možete i to je sasvim dovoljno. Budite roditelj kakav želite svom detetu, bez obzira ko vas gleda. A posebno šta misli. Tuđe mišljenje je potpuno nevažno!
– Puste pare
Lakše je reći nego uraditi, ali finansijske brige su nešto što prouzrokuje dosta izgubljenog sna. Bez obzira koliko imate, uvek ćete poželeti da imate više. Uvek će faliti. Umesto trošenja vremena na brigu o svim stvarima koje ne mogu da se kupe ili učine, probajmo da provodimo vreme uživajući u onome što imamo, u traženju avantura koje ništa ne koštaju osim našeg vremena. Vrednujmo sećanja, a ne stvari. Jer samo vaša sećanja će ostati sa nama zauvek. Novac nije nevažan, ali nije presudan u svemu!
– Konačno, budućnost
Ako živite u sadašnjem trenutku, život je mnogo mirniji. Ne zna se šta jutro nosi. Brinuti o tome znači da ćemo jednog dana sa žaljenjem gledati iza sebe i žaliti vreme koje smo proveli u brizi. Planirajte budućnost, ona svakako dolazi, ali dajmo šansu i da će sve dobro biti na kraju. Budućnost je važna, ali važniji ovaj trenutak sad!
Do pre par dana, bilo je mnogo tih „važnih stvari“ o kojima sam brinula. A briga – briga je najgora navika. Englezi imaju jednu odličnu izreku za nju „worry is like a rocking chair, it gives you something to do, but gets you nowhere”.
Istina je to. Prestala sam. (Nisam, ali idem ka tome…sporo, ali idem).
