Uvek sam se pitala kako je moguće da nam u državi tako loše ide, a svi sve znamo i u sve se razumemo. Od politike, preko ekonomije, do sporta. Da nas neko posmatra postrance rekao bi: „Koliko stručnjaka na jednom mestu“. I dodao: „Za ovu zemlju nema zime!“.
A zima nikad duža i hladnija.
Mi smo „specijalisti“ potkovani za sve oblasti, bezobzira čime se bavimo. Tako imamo situaciju da, na primer, pekar bolje poznaje fudbal od samog fudbalera, pevačica glumu od same glumice, ekonomista poljoprivredu od samog poljoprivrednika.
Mi znamo kako spasiti firmu u stečaju, kako pokrenuti proizvodnju, postaviti zdravstvo na stabilne noge, kako uspeti ko malinar, ko sportista, ko pevač, kako odigrati meč, kako odgajati dete bez suza i histerije, šta reći u diplomatskoj poseti Kini i još: ko koliko krade u državi, ko se kurva, ko koliko stanova ima, kakvo vreme će biti za sedam meseci, koliko košta sat na nečijoj ruci, zašto je neko nekog ubio i konačno zašto se led na Arktiku otapa… Stručnjaci za sve.
Poslednji, nazovimo ga slučajem, koji je ponovo razotkrio ovu našu „u sve se razumem“ životnu filozofiju je pad Novaka Đokovića sa 1. mesta na ATP listi. Ako ste kojim slučajem u nedoumici zašto mu se ovo dogodilo, dovoljno je da pročitate komentare na društvenim mrežama i sve će vam biti jasno ko kristal. Mi nepogrešivo znamo da ima probleme u braku, da ga je Jelena „navukla“ na jogu, meditaciju i feng šui „sranja“ i da je zato loše odigrao, da ne jede dovoljno mesa, da mu je potrebno meso, preciziramo gramažu, znamo šta bi trebalo da uvede u ishranu, koga da skloni sa tribina, a koga na njih da vrati, koliko da trenira i kojim kapacitetom i konačno kad će ponovo biti broj jedan. Sve znamo. I kako se Novak oseća i ko je doprineo tome. Osudićemo, pretpostavljaćemo, razvlačićemo ko mrlinu njegov život. I još gore, daćemo mu savete na osnovu pretpostavki. Jer mi bolje od njega znamo šta mu sad treba. Lud je ako nas ne posluša!
Društvene mreže postale su najplodnija zemlja onima koji su jedva čekali da ispljunu svoj stav o svemu, onima koji su trideset u jedan: i teniseri, i električari, i glumci, i novinari, i vulkanizeri, i pravnici, i lekari, i stočari… Onima koji boluju od „u sve se razumem i sve znam“ bolesti.
Tako su pokrenute lavine komentara na temu Novaka, od kojih je dovoljno izdvojiti tek nekoliko:
Simptome ove boleštine, van virtuelnog sveta, možete zapaziti kod ljudi u kafanama, mesarama, prodavnicama, u Pošti, na tribinama, ćoškovima ulica, frizerskim salonima, u domovima. Oni se ne mogu sakriti. Ona ide direktno iz usta, ko kakva kapljična bolest, i neretko je prate iskolačene oči i bogata gestikulacija. Primera radi, udaranje prstima u grudni koš čime zaražena osoba pojačava ono „ja kad ti kažem“ ili „mene pitaj“ (probajte). Reklo bi se da je u pitanju virus koji karakteriše odsustvo argumenata i koji se, eto tuge, lako širi. Ponekad je dovoljno da zaraženi otvori usta i iskašlje svoj „sud“ o nekome ili nečemu i da krene lavina tuđih nepotkrepljenih tvrdnji. Ko grudva koja juri sa vrha planine. Jedno „ja znam“ se lepi na drugo „ja znam“.
Ova bolest „u sve se razumem i sve znam“ ima leka. Pitanje je samo da li želimo da ga progutamo. Lek se zove „bavljenje sobom“, lako se pamti. Konzumira se na svakih šest sati, po potrebi češće, kada bi zaražena osoba trebalo da zaroni u sebe i počne sa pospremanjem onoga što tamo nađe. Nešto kao upoznavanje sebe (a potom i materije u koju se petljamo). To će nam skrenuti misli sa ljudi i događaja kojima ne bi trebalo da se bavimo (bar ne na ovaj način), posebno ako nas oni ni na koji način ne ugrožavaju. Dugoročno, ovaj lek donosi veliko olakšanje zaraženom i svima u njegovoj okolini. Lepše se komunicira, misli su potkrepljenije, zdravije teče razgovor.
Istraživanja, nažalost, donose poražavajuće rezultate u vidu odbijanja zaraženih da uzmu lek. Naučnici tvrde da je to iz razloga što je mnogo lakše baviti se tuđim životom nego sopstvenim, kao i mlatiti praznu slamu umesto učiti, pa valjano argumentovati.
No, oni ne isključuju nadu da će se stvari nekada, možda, promeniti.
Do tada, bilo bi uputno staviti ruku kad kašljemo, da bismo sprečili dalje širenje virusa.
p.s. Novak je naš junak, onaj čijim smo se uspesima radovali, i zato je prirodno da osetimo bes, ljutnju, tugu i kažemo to. Međutim, nagađati zbog čega više nije prvi na ATP listi i tvrditi, uglavnom bez argumenata, da smo u pravu je uznapredovali simptom bolesti o kojoj je u gornjim redovima bilo reči.
