No, da li ste znali da priprema hrane, a naročito ako to radite za druge ljude, donosi mnogo psiholoških koristi i za vas?
“Priprema hrane omogućava čovjeku da se kreativno izražava. Postoji mnogo knjiga koje govore o povezanosti između kreativnog izražavanja i opšteg blagostanja. Bilo da je u pitanju slikanje, muzika ili pečenje, ljudi se oslobađaju stresa zahvaljujući tom izduvnom ventilu”, objasnila je Dona Pinkus (Donna Pincus), profesorica psihologije i nauke o mozgu na bostonskom Univerzitetu, za novine “Huffington Post”.
Kada kuhate za druge ljude to može da vam pomogne da izrazite svoje emocije. Sjuzen Vajtborn (Susan Whitbourne), profesorica psihologije i nauke o mozgu na Univerzitetu u Masačusetsu, ukazuje na kulturnu normu nošenja hrane nekome kome je voljena osoba umrla. Nekad ne postoje prave riječi i jedino hrana može da kaže ono što vi želite reći.
“To može pomoći ljudima koji teško pokazuju emocije. Oni na taj način mogu da izraze saosjećajnost, poštovanje ili zahvalnost”, objasnila je Sjuzen.
Džuli Ohena (Julie Ohana), socijalna radnica i žena koja i sama koristi kuvanje u terapeutske svrhe, ističe da je u mnogim zemljama i kulturama hrana izraz ljubavi.
“To je predivno zato što se s tim svi možemo poistovjetiti. Mislim da je nezdravo ako kuhanje zamijeni komunikaciju, ali ako se kombinuje sa razgovorom, onda je to nešto pozitivno i prelijepo”, objasnila je Džuli.
Dona naglašava da kuhanje zahtijeva mnogo pažnje zato što morate da izvažete sve namirnice i da se fizički koncentrišete na razvijanje tijesta. Ona takođe smatra da ćete smanjiti stres ako se fokusirate na miris, ukus i budete prisutni u onome što stvarate. Zbog svega toga terapija kuvanjem je postala uobičajena, a Džuli ističe da odgovara bihejvioralnoj aktivaciji, te da sve više ljudi to radi.
“Kuvanje je proces razmišljanja korak po korak i praćenje uputstava, ali tada takođe razmišljate o receptima i jelima uopšte, šta ćete uraditi s njima, u čije ruke će otići i u koje vrijeme. To je odličan način da razvijete ravnotežu trenutka i širu sliku”, objasnila je Džuli.
Ovaj vid terapije vam može pomoći i da se riješite tužnih misli. Džon Vejt (John Whaite) radi kao pekar. Godine 2012. je osvojio nagradu “The Great British Bake Off” i ne krije da mu je kuvanje pomoglo da se izbori sa maničnom depresijom.
Dona naglašava da, dok kuvate, to znači da ne razmatrate svoje misli zato što radite nešto produktivno. Ona objašnjava da je to jako dobro, zato što previše razmišljanja može izazvati depresiju i tugu.
“Najljepše od svega je što na kraju dobijete tako divnu nagradu, a i drugi ljudi od toga imaju koristi”, dodaje Dona.
Poenta cijele priče je u davanju. Dok pečenje može doprinijeti vašem blagostanju davanje povećava taj osjećaj.
“Pečenje smanjuje stres i čini da se osjećate kao da ste uradili nešto dobro za ovaj svijet, što će možda povećati vaše značenje u životu i povezanost sa drugim ljudima”, objasnila je Dona.
Hrana koju ste pripremili sa namjerom da je poklonite drugima je jedan vid altruizma. Vi se žrtvujete za druge ljude. I da, tačno je da se koristi od tog nesebičnog čina proučavaju, ali Sjuzen naglašava da tu postoji i simbolična vrijednost zato što hrana ima i fizički i emotivni značaj.
“Najviše koristi ćete imati kada pečete ne zato da biste privukli pažnju ili nadmašili druge, već da biste podijelili hranu s ljudima za koje znate da će to cijeniti”, objasnila je Sjuzen.
Važno je da uživate u tome. Ukoliko vam kuvanje stvara stres, onda budite spremni na to da nećete postići isti uspjeh zato što bi vas to ustvari trebalo opuštati. Najbolje bi bilo cijelu priču ostaviti osobama koje se osjećaju prijatno u kuhinji. S njom se slaže i Dona i vjeruje da, ako kuvanje ne djeluje kao obaveza i stres, onda svi od njega mogu imati koristi.
“Mislim da je davanje hrane utješno i za osobu koja prima obrok i za čovjeka koji ga poklanja”, zaključuje Džuli.
U to ime, kuvajmo!
