Koliko god možda to bilo teško za shvatiti – i mi Srbi smo ljudi. Jeste, ljudi. Poreklom od Homo Erectusa, vrsta Homo Sapiens, podvrsta Balkanopitekusi, ogranak Balkanopitekus u problemus. I mi kao takvi uvek imamo problema, ali ono što nas kao narod krasi je taj osećaj da je naš problem najveći na svetu, pa makar to bio urastao nokat ili nešto drugo, poenta je da niko nema TOLIKI problem, niti zna šta je muka i stradanje, patnja i golgota.
Zato sam ja kao jedna svestrana ličnost i vrsni poznavalac psihe srpskog življa rešio da patentiram jedan novi vid psihoterapije pod imenom Srboterapija, koja je primenljiva gotovo na sve životne situacije koje mogu da zadese jednog natprosečnog Srbina, pošto svi znamo da prosečnih Srba nema, mi smo svi iznad proseka u svemu – od veličine đoke do veličine rate u Švajcarcima.
Elem, ključ uspeha Srboterapije je u tome da sagovorniku (pacijentu) kroz razgovor pokažete da postoje veći problemi od njegovih, a da su ti problemi vaši problemi,(tako se ubijaju dve muve jednim udarcem – i on srećan i vi kukate), i time mu vratite osmeh na lice, jer ako Srbi nešto više vole od kukanja to je naslada tuđim kukanjem. Mislim, možda ovako malo sad kad čitate zvuči zbunjujuće, ali evo jednog primera kako bi Srboterapija funkcionisala u praksi. U suštini svako je pacijent, ali je svako i Srboterapeut.
Pacijent dolazi, ja ga dočekujem i započinjem konverzaciju.
– E brate.
– E brate moj.
– Šta si obesio nos, izgledaš kao Jova Radovanović u borbi sa gravitacijom. Sve si se nekako oklembesio, sindrom sise Suzane Mančić.
– Ma imam problema sa devojkom, mislim da me vara. Plus me jebu na poslu, radim kao konj za 20 ‘iljada. Ništa me neće, u govnima sam baš. Za šta god da se u'vatim, sjebe se, pravo da ti kažem, stra’ me da odem i na pišanje, osušiće mi se ako ga uhvatim i njega u ruke.
– Pfff, nije to brate moj ništa. Pa ja sam moju ženu pre neki dan uhvatio uhvatio u ulazu kako puši onom liku što očitava struju.
– Aj’ ne kenjaj. (tu mu se malo zasijaju oči) Pa šta si uradio jebote?
– Pa prvo sam mislio da ih ubijem, ali sam se malo razmislio, pa sam napravio dil sa likom da nam svaki mesec čita 500 kw manje. Jebiga, nije mnogo, ali da se ne lažemo, ne puši ni ona baš za 1000 kw. Jebiga, ušteda je ušteda. A o poslu brate moj neću ni da ti pričam.
– Što brate? (sad je već vidno raspoloženiji)
– Tri meseca platu nisam primio, sve su mi živo u stanu poisključivali što su mogli. Deci crtam Pokemone svaki dan na tabli pa trčim po sobi sa tim, lažem ih da je to crno bela verzija crtaća. Srećom ne gledaju Nindža Kornjače, morao bih da zovem i burazera i kevu i ćaleta da ih izigravamo ovde po kući. Samo mi vazduh nisu isključili, a i to čekam kad će, dišemo na smenu.
– Hahahaha, izvini što se smejem, brate. Pa kako jebote?
– Pa gazda se kocka i dok ne vrati dugove nama nema plate. A iz stana hoće da me izbace, nisam platio kiriju dva meseca, stanodavac dolazio pet puta da nas izbaci, pravo da ti kažem razmišljam se i tu da uposlim malo ženu, ako me razumeš šta hoću da ti kažem.
– Hahahahahahahahahha, pa jebote ti si baš u sranju žešćem.
– Pa kažem ti. Još na svu muku me startuje interventna pre neki dan, nađu mi pola buksne i sad čekam suđenje kao povratnik u delo. Ima da zaglavim jedno tri godine u Nišu, u C2 paviljonu, da me siluju cigani i da igram šah sa Legijom. Ma milina živa brate moj.
– HAHAHAHAHAHAHAHAHAHHAHA, jao brate, HAHAHAHAHAHAHAHAHA, odavno se nisam ovoliko smejao. Hvala ti brate moj. Odoh sad, idem kod devojke pa na posao. Ajd vidimo se.
– Ajd.
I eto. Pacijent ode srećan, a i vi ste se izjadali. Dve muve jednim udarcem. On odjednom shvati da njegovi problemi u odnosu na vaše izgledaju kao šampinjon na porodičnoj pici, gotovo se i ne primećuju, a vi ste opet imali prilike nekome da se izjadate, jer od okruženja niko više ne’ da vas sluša.
Probajte, Srboterapija će sigurno uroditi plodom.
