Ovo je zapis sa terapije psihologa Nebojše Jovanovića:
“Ljudi su nam dosadni kada ih ne poznajemo stvarno, kada oni ne poznaju sebe…ili kada mi ne poznajemo sebe. Tome me je naučio moj „najdosadniji klijent na svetu“:
Ispričaću vam ukratko jednu svoju psihoterapiju u kojoj sam mnogo toga radio pogrešno (prema psihoterapijskim pravilima), a da sam radio ispravno, verujem da ne bismo uradili ništa.
Pitaju me. Gotovo svakodnevno pitaju me uvijek isto, ali na drugačije načine. Pitaju me da kako to da idem na terapiju.
Pre par godina pozove me jedna žena telefonom i glasom punim očaja priča mi o tome kako joj je život izgubio smisao jer je ispalo da je loša majka.
Juranjava. Briga. Stres.
I, premalo vremena. Za sve što moramo.
U poslednje vreme sam se susrela sa dosta slučajeva žena koje su psihički zlostavljane u odnosu.
Dobar dan. Moje ime je Ana. Bolujem od kompulzivne kupovine.
Dan kao i svaki drugi, čekala sam prijateljicu da mi se javi s nalazima od doktorice. Svako malo je netko kod doktora i iako je često, uvijek brinem. Takva sam. Doduše, svi smo takvi. Brinemo i onda kad ne trebamo.
Ovisni poremećaj ličnosti je jedan od najčešćih poremećaja ličnosti, a karakterizira ga nesposobnost osobe da živi sama. Osobe s ovim poremećajem ne vjeruju u vlastitu sposobnost donošenja odluka i osjećaju da drugi imaju bolje ideje.
Koliko god možda to bilo teško za shvatiti – i mi Srbi smo ljudi. Jeste, ljudi. Poreklom od Homo Erectusa, vrsta Homo Sapiens, podvrsta Balkanopitekusi, ogranak Balkanopitekus u problemus. I mi kao takvi uvek imamo problema, ali ono što nas…
Gotovo nikad ne donosim novogodišnje odluke jer znam da se već nakon par dana ili tjedana neću ničega s popisa pridržavati ili će mi sam popis stvarati pritisak. Ove godine napravila sam iznimku. Dobro, nije baš bila novogodišnja odluka koju…
