Ovo nekome može da bude samo još jedan tekst o dobro nam znanoj psihoterapiji, a nekome može da bude olakšanje i uvid (terapijski rečeno) u to da je okej imati svoj tempo i da ne mora sve da bude potpuni „restart“, nekad je to „upgrade“.
U terapiji često koristimo metafore i priče.
Na tviteru je eksplodirao niz gdje ljudi dijele lekcije koje su naučili tokom psihoterapije. Pročitajte!
Svako priča neku svoju priču! Svako krije nešto u sebi, iza svog osmijeha.
Tako i ja, već dvadeset i četiri godine borim se sa hemofilijom.
U terapijskoj sobi slušamo često: ali JA to ne bih nikada uradio-la… nije mi jasno kako on-a ne zna šta ja mislim o tome, pa JA uvek znam šta njemu/njoj treba, i ne samo to, već i kad i kako……
Iako se ne sjećam tačno godina u kojima sam zaključila da ne želim djecu, prošlo je neko vrijeme.
Savjet iz ličnog iskustva borbe i prijateljstva.
Čuveni psihoterapeut Irvin Jalom – koji i dan danas u svojoj 85. godini radi sa klijentima i, kako sam kaže, “još uvek uči” – postavlja nam u ovom kratkom klipu pitanje:
(Kad vas anksioznost uveri da vam ludnica ne gine)
Kako ostati pozitivan kada živite sa migrenom, kada je svaki dan žestoka bitka? Kako nastavljati ići dalje korak po korak kada sve o čemu maštate čitav dan jeste samo da se zavučete u krevet i sakrijete od svakog svjetla, mirisa i zvuka na svijetu?
