Istorija braka veoma podseća na istoriju televizora. Nekada oni su bili važni, kupovali su se za ceo život, trajali su dve ili tri decenije, program nije bio preterano raznovrstan, a kad se nešto pokvari zvao se majstor da kvar otloni. Sada, iako su televizori moderniji i lepše dizajnirani, a program beskrajno raznovrstan, vek trajanja im je značajno kraći. Popravke više nema. Kad se nešto pokvari kupuje se novi.
Broj ljudi koji se svesno odlučuju da nikada ne uđu u bračne vode raste iz godine u godinu. Industrija ozbiljno računa na njih jer su spremni da troše više novca na uživanje, provod i putovanja. Broj propalih brakova takođe je u porastu, iako će mnogi reći da su stvarno propali, ne brakovi koji se završe razvodom, već oni u kojima supružnici odluče da ostanu zajedno iako se već godinama ne podnose.
Ono što je nekada bilo venčanje (najvažniji dan u životu dvoje ljudi koji se vole) danas sve više postaje razvod (najvažniji dan u životu ljudi koji se mrze ili u najboljem slučaju izbegavaju). U razvode se danas unosi više emocija nego u brak. Nedavno sam pročitao vest o Amerikanki koja je nakon razvoda ispekla i pojela 73 zlatne ribice koje je njen bivši suprug pažljivo uzgajao godinama. Prilično strastan čin nabijen emocijama!
Razvodi su nekada bili mučni događaji koji se odvijaju u neprovetrenim sudskim kancelarijama u atmofseri zasićenoj gorčinom i neprijatnošću. Međutim razvodi postaju sve pompezniji, tako raskošni da ozbiljno pariraju svadbenim prijemima. Londonska poslastičarka Fej Miler već tri godine pravi torte za razvode. One veoma podsećaju na mladenačke, ali su šećerne figurice mlade i mladoženje na vrhu pomalo neobične i iznenađujuće. Najpopularnije su figurica mlade koja se zadovoljno smeši dok mladoženja leži u lokvi krvi (napravljene od crvenog malina fondana). U robnoj kući Debenhams postoje i liste poklona za sveže razvedene. Princip je sledeći: kad se razvedete, odete u radnju, vidite šta vam se sviđa i ostavite listu želja sa koje će vam prijatelji kupovati poklone kad dolaze na žurku povodom razvoda.
Prag tolerancije značajno je spušten. Niko više nije spreman da trpi. Nekada se prirodan sled stvari u braku podrazumevao. Retki su bili brakovi zasnovani na strasnoj zaljubljenosti. Više je bilo onih koji su se venčavali jer im je bilo vreme, jer je momak bio vredan i neporočan, jer je devojka bila sa mirazom i iz dobre kuće. U toj, poprilično ugovornoj, zajednici znalo se ko šta radi i koliko ko može da očekuje. Danas, kad se venčavamo zato što smo ubeđeni da smo smrtno zaljubljeni i da će naša ljubav trajati do groba, ona prema podacima Zavoda za statistiku traje nepunih dvanaest godina. Dakle brak se završava pre nego što nam deca uđu u pubertet. Nekada, kad smo se ženili jer je devojka poštena i dobra domaćica, brakovi su bili izdržljiviji.
Prvi veliki bračni izazov je rađanje deteta. Partnerski odnos dvoje zaljubljenih postaje napeti odnos troje ljudi. Ljubavnik i ljubavnica su ozbiljno ugrženi trouglom otac, majka, beba. Žene ne žele da budu samo majke i domaćice, ali na neki čudan način u velikom broju slučajeva postanu baš ono protiv čega se bore decenijama. Muškarcima se to ne sviđa, a one se ljute i prebacuju im.
Imperija Dizni i porno industrija učinili su veliku protivuslugu čovečanstvu, nateravši žene da očekuju ništa manje od princa na belom konju koji budi Trnovu Ružicu i odvodi je u hepi end. Muškarci, s druge strane, žele ništa manje od Pamele Anderson, strasne ženke uvek raspoložene za seks. I jedno i drugo su bajke, a svi znamo da se one ne dešavaju u stvarnom životu.
Žene je neko ubedio da ako su dovoljno samosvesne (izraz podjednako ljigav, otrcan i obesmišljen kao i transparentno) ne moraju da se udaju. Neko je ubedio muškarce da ako prihvate dominantni trend ere neženja i ostanu solo, da će im zgodne, pohotne žene pasti s neba. Neće. Nekada, u vreme kad su žene bile dame, a ribe ljigave životilje, stvari su stajale drugačije. Nekada kad su tinejdžeri sticali prva anatomska znanja posmatraćući obnažene grudi Sabinjanki sa stranica istorija umetnosti, bilo je vremena za otkrivanje seksa i uživanje u otkrićima u braku. Danas svaki pubertetlija veoma jednostavno na netu može videti duplu analnu penetraciju. Sve tajne su otkrivene. Velovi su pali prebrzo. Kao nikada pre površno i pojavno je u prvom planu.
Prevara je danas precenjena. Kada su Simon Sinjore pitali kako je podnela saznanje da ju je suprug Iv Montan, prevario sa Merlin Monro, samo je kratko rekla: “Ona nikada neće saznati da je uopšte nisam mrzela.” Njen brak trajao je 34 godine. Kada su je pitali za recept dugovečnosti ona je izjavila: “Lanci ne mogu da održe brak na okupu. Već na stotine sićušnih niti koje ljudi zajedno tkaju tokom godina. To je ono što brak čini trajnim – više nego strast, pa čak i seks!”
Žene su, kako je lepo primetio Almodovar, na ivici nervnog sloma, a muškarci sve ranije ulaze u “krizu srednjih godina” izmišljotinu fatalnu za brak. Izgleda da u “ljubav dok nas smrt ne rastavi” u prsten i sudbonosno da, jedni još veruju gejevi (mada je verovatnije da i oni samo traže povod za borbu, jer je borba danas način funkcionisanja).
Čini se da brak laganim korakom odlazi u penziju.
Predaje oružje pred divljački jakom, nametnutom potrebom da se uvek i svuda fenomenalno zabavljamo, iako to obično znači da se svakog jutra budimo zastrašujuće sami.
