Neki je imaju.
– Slušaj, nije to prvi slučaj! Znaš koliko njih je isto tako! Evo, Janko je imao neku curu 5 godina, raskinu, naišla Jovana, BAM! Oženio se! Stefan isto. Ganjao se s jednom malom 3-4 godine, nervirala ga, svađali se, ‘oćeš-nećeš, raskinu, upoznao Sonju…
Znam, BAM! Ženidba!
Ispade da je od fenomena duge veze predvidljiviji samo fenomen raskida duge veze. Kad se malo bolje razmisli, nije ni teško raskinuti dugu vezu sa toliko negativnih misli i predviđanja koje joj rade o glavi.
Ko nije bio u dugoj vezi sigurno poznaje neki par koji jeste. Svima su poznata ta srculenca za koje Ameri imaju adekvatnu frazu: high school sweethearts. Retki poznaju i one koji su se prvi put poljubili u školskom parku posle 6. časa u osmom osnovne.
Kad nisi u dugoj vezi tuđu dugu vezu od početka posmatraš ovako: jao, Marko i Tamara su se smuvali! Ko bi rekao? (…) Ej, pa ovo dvoje pregrmeše one svađe pred zimski raspust, još su zajedno! (…) Neko slavi godišnjicu! Lepo! (…) Druga godina faksa, a vi ste još zajedno! Kako se borite sa ljubomorom? Mislim na njene kolege i njegove docimerke? (…) O, diplomiralo se, fino. Kad će svadba? (…) EJ, KAD ĆE SVADBA, HE HE? Pa 300 godina ste zajedno! (…) Ovi se vuku i razvlače, što li se ne uzimaju? (…) Još malo pa decenija, dete je moglo u 3. razred da vam krene septembra, šta čekate? (…) ‘Si čula, idem na Markovu svadbu? Ženi se nekom malom, trudna! Ko? Tamara? Ma, jok! Raskinuli prošle nedelje! Znala sam ja odmah da će to da se desi!
To je taj scenario. Ko ga i kako piše, ne zna se, ali ovako na grubo – stvari otprilike tako stoje. Kad si u dugoj vezi, sve ti je jasno, samo ti nisu jasna ovakva pitanja. Posebno ono oko deteta koje kreće u treći razred. Kad je trebalo da ga Tamara rodi, u prvom srednje?
Fenomen ženim-prvu-na-koju-naiđem lako se može objasniti inatom, ali iza toga ostaju pitanja:
Zašto ljudi raskidaju duge veze? Zašto grade duge veze da bi ih raskinuli? Ako su je gradili, da li je uopšte mogla negde da se prekine?
Nekad se jednostavno dese mimioilaženja. Ljudi odrastu zajedno, ali ne srastu. Požele drugačije stvari. Požele drugačije ljude. Ili su i dalje jednako zaljubljeni u osobu koja više ne postoji. Pa je sasvim normalno što im ide na živce ova osoba ovde koja svuda po kući ostavlja čarape.
Nekad je lakše prekinuti no objasniti drugim ljudima zašto se to uradilo.
– Pa, čekaj, ti si znači, bacila te godine?
Isto onoliko koliko si ti bacila svoje dok nisi bila u vezi.
Sindrom “bacanja godina” na Balkanu je omiljena boljka. Nije lako objasniti ljudima (a zašto im i objašnjavati) da su bačene samo one godine u kojima nismo srećni. Vreme svakako prolazi. Naša je obaveza da ga ispunimo. Nema tu ničeg za šta smemo reći da je bačeno.
Nedavno sam pročitala da je Šarliz Teron ostavila Šona Pena tako što ga je “stavila na ignor”. Toliko sam se oduševila ovom konstrukcijom “staviti na ignor” u nacionalnom dnevnom listu da sam zaboravila da su bili vereni. Ali, eto, vidiš, neki ljudi i to rade – raskidaju veridbe.
Pa svet ne prestane da se okreće.
Od duge veze koja se raskine do duge veze koja se ne raskine ne postoji dugačak put. Postoji samo dugačka ljubav i ceo život tolerancije. To su kompromisi koje ne primećuješ da činiš, to su rasprave koje se završe pre nego što počnu, to su iste stvari koje se žele. To su različite stvari koje se žele, a koje ne ugrožavaju slobodu drugog. To je prijateljstvo, pravljenje sendviča za doručak, prva jutarnja kafa i ušuškavanje za laku noć. To je predosećaj dugih godina praznine – ako su bez njega. I predosećaj dugih godina sreće – ako je tu.
To je srednjoškolski datum prvog poljupca ugraviran na burmama.
I to je, pomalo, i šepurenje nad onima koji su predviđali siguran raskid.
To je BAM! Ljubav!
Izvor: Blacksheep.rs
