Čak i oni „neverujući“ pali su pred obećavajućim naslovima i velikim slovima. „Malo naporno za roditelje, ali bebama NEVEROVATNO pomaže“. Znaš da je glupo, al’ ipak klikneš!
Jeste li i vi jedni od onih roditelja koji na pojavu male fleke na koži ili neprekidnog plača bebe umesto pedijatru ode na Internet? Prva strana Gugla, pa kucaš: grčevi kod beba, temperatura kod nicanja zuba, kako da spremim pasulj bebi od devet meseci i tako dalje, i tako dalje?
Žmu i ja smo digitalno pismeni, krećemo se po Netu kao po svojoj kući. Pa, opet, kad je u pitanju roditeljstvo, tu smo pećinski ljudi. Znate ono, imamo izabranog pedijatra i nju pitamo za savet. Za sve. Vesna je divna žena, možemo i telefonom da se posavetujemo, staložena je i umiri nas bolje od bilo kog Bensedina. „Ali ovo joj je pocrvenelo, ali temperatura ne spada, ali još se nije okrenula na stomak, ali…“ Na svako naše „ali“ stiglo je njeno:
„Polako, verujte svom detetu. Ono će uraditi sve kad mu je vreme.“
Svaki put smo je poslušali i nismo se pokajali. Nije mi palo na pamet da se savetujem sa nepoznatim ljudima na Internetu kad imam stručno lice nadohvat ruke u skoro svakom trenutku.
Kažu, dete sve oseća. Dete sve vidi, čuje i zna. Zna kad je nervozna mama, zna kad je tata u panici. Ako se tata plaši, a mama nema strpljenja, ono misli: aha, to tako treba, da se plašim, da sam uznemiren. Pa plače. Jer šta drugo ume beba koja ne govori nego da guče kad je zadovoljna i plače kad je isfrustrirana? Moje neveliko iskustvo pećinske mame pokazalo je da je cela porodica mnogo srećnija kad u njoj guču i bebe i odrasli. Zato se uvek trudim da budem mama koja sluša i čuje svoju bebu. Da budem strpljiva, staložena i da joj verujem.
A onda je u naš dom ubrzo posle prve bebe došla druga beba. Malo je nezgodno da budeš staložen kad imaš dve bebe, zar ne?
Tako sam se od poslušne i strpljive mame pretvorila u poslušnu i strpljivu mamu koja jedva da spava. A nenaspavanom čoveku svašta padne na pamet u 3h ujutro dok ljulja jednu bebu i moli Boga da se ne probudi druga. Na primer, Internet. Tako sam, sasvim slučajno, poprilično opterećena i iznenađena grčevima svog dečaka potražila magično Internet – rešenje.
Ja, neverujuća, jedna od onih koji su se uvek smejali instant odgovorima mama-forumašica. Ja kojoj je uvek bilo muka od „mamećih“ grupa na Fejsbuku u kojima se šargarepa kuva na 77 stepeni, a beba „ne navikava na ruke“. Ja. Ista ta ja – ukucala sam u Gugl pretraživač: Efikasno protiv grčeva kod beba.
Ne znam šta mi je bilo, verovatno mi je radila samo polovina leve hemisfere mozga i sigurno je da ne bih pristala na neke preskupe ideje raznoraznih neproverenih savetodavaca, ali. Bilo je 3h ujutro, moja jednomesečna beba je plakala, jer je gladna – a nisam mogla da je podojim, jer je toliko boli stomak da ne može da siska. Starije žensko detence je cvilelo kod tate u zagrljaju u drugoj sobi. „Mama, mama.“ Morala sam da rešim situaciju. I onda sam ugledala:
Malo je naporno za roditelje, ali bebama neverovatno pomaže
Ma briga me za napor, samo neka mu pomogne! – pomislila sam i kliknula na Jutjub video.
To je bilo sve samo ne video. Ekran telefona mi je zasvetleo od fotografije gole bebe koja blaženo spava. Sobu je ispunio zaglušujući zvuk. Nešto poput fena, usisivača, TA peći kad izduvava, pa sve to zajedno. Uši su me zabolele, ali nešto se desilo. Beba je prestala da plače. Njegove širom otvorene oči gledale su me iznenađeno. Pet sekundi. I onda je utonuo u san. Moj dečak – beba. Vrlo brzo i u drugoj sobi se sve stišalo. Kuća je bila mirna.
Preumorna da istražujem šta sam to pustila u naš dom, ostavila sam uključen telefon i legla da konačno malo odspavam.
Sutradan, poput odmornog novog Internet vernika, potražila sam isti video i objašnjenje magije. Iskočilo je: beli šum. Beli šum je kombinacija svih različitih zvukova. Vikipedija kaže da možete da zamislite beli šum kao 20.000 tonova koji se odjednom sviraju. Muzika za bebine uši! Medicina kaže da tako bebama zvuči naš svet dok su u materici.
Moja romantična duša je to shvatila ovako: beli šum je mamin prevod spoljnjeg sveta za bebu dok je u stomaku. Kad beba dođe u spoljni svet, odjednom ostane bez prevoda. Beli šum je raščlanjen na jednostavne tonove koje ona ne razume. Još se i taj stomak grči. Nema maminog krovotoka koji će da prevede svaku nelagodnost u prijatno, lepo i toplo. I onda plače.
Kad si mama znaš da beba plače jer je gladna, mokra, kad je nešto boli i kad joj treba nežnosti. Kad si pećinska mama i kad i dalje najviše veruješ sebi i pedijatru, radiš sve malo školski malo više po osećaju. Pa tako hraniš svoje dete, neguješ ga i maziš. A kad ti se čini da si iscrpla sva rešenja koja nudi medicina i roditeljska ljubav i strpljenje, a beba i dalje plače, e pa tad klikneš na neki glup a obećavajući naslov na netu. Jer mame su, znate, najmoćnija i najbespomoćnija stvorenja na svetu kad su u pitanju njihove bebe.
„Malo je naporno za roditelje, ali bebama neverovatno pomaže“, odlično zvuči kad beba plače, plače i ne zna da stane! U stvari, da vam kažem, čak i da je ta jednačina postavljena tako da je neverovatno naporno za roditelje, a da bebama malo pomaže – ja bih kliknula na taj video.
Jer znate, ni na Internetu nije sve tako crno. Na primer, beli su šumovi.
