Nisam ti rekla
kada si navlačio patike
na vratima,
a ni kada sam čula
tvoje korake
kako se gube u hodniku.
Nisam ti rekla
ni onda,
kada smo se vraćali iz grada
i kada si me pitao
da li nekada osećam
da gubim tlo pod nogama…
Nisam ti rekla,
dok sam te gubila.
Nisam ti rekla
da znam.
Nisam ti rekla
ni na poslednjoj sceni filma,
koji smo zajedno gledali,
onog petka
kada smo samo želeli
da ostanemo kod kuće,
samo da ostanemo
zajedno
bar još koji dan,
jer smo oboje mislili
da nam je potreban
samo još taj dan.
Nisam ti rekla
ni onda,
kada si palio cigaretu
i dugo gledao u žar.
Ni onog trenutka
kada smo prelazili ulicu
u trku,
jer je počinjala kiša
i kada je moja ruka
kao slučajno
iskliznula iz tvoje.
Nisam ti rekla.
Ni onda
kada sam u toku noći
ustala iz kreveta
i sasvim tiho
na prstima
izašla na balkon,
pitao si me
šta nije u redu
rekla sam
da sam ostala bez vazduha,
a nisam ti rekla
da ostajem bez tebe.
Ni kada si žurno
ubacivao
izgužvane stvari
u torbu za trening,
ni kada sam uporno brisala suze
iako su navirale nove,
ni kada si zalupio vratima,
ni dok sam ležala na podu
ni kada si me zvao,
par meseci kasnije,
da me pitaš kako sam
i da li smo stvarno
jedno drugom
baš sve rekli.
Nisam ti rekla
ni tada.
Zbogom…
Preuzeto sa: instagram.com
