“Kad bih opet preživela istu stvar, to bi opet bilo sa tobom”
Kad sam ga prvi put videla nisam mu zapamtila ime.
Izgubilo se negde u mnoštvu pozdrava, kao da se poigrava sa mnom.
Muškarac koji te voli
dodiruje te kao da je među tvojim nogama
sveti gral,
a tvoje ušne školjke špilje koje taje poeziju
koju budi šapat samo njegov,
Nisam ti rekla
kada si se pravio da spavaš,
a ni onda
kada si već prilično pijan
sipao još viskija preko leda.
Nikada nije kasno za dobre želje, sretan život, ljubav.
Subota je ujutru, a ja sjedim u kafiću i čitam svoj novi ljubavni roman.
Vidi
kosa ti je porasla
kažu
lepa si
ali neke nevidljive rane
su još uvek otvorene
nisu zarasle
i ne znam da li će ikad.
Ako mi se ikada vratiš ti,
Pronađi usput dio zaboravljene sreće
I donesi je na krilima svojim.
Dok mi suza pada na već umrljano ogledalo
Pitam se da li je sve bila laž?
Riječi su moje igračke,
ne volim formalnosti,
ništa prosto,
sve ono što te naprosto,
ne ostavi bez daha.
