Nikada nije kasno za dobre želje, sretan život, ljubav.
Subota je ujutru, a ja sjedim u kafiću i čitam svoj novi ljubavni roman.
Vidi
kosa ti je porasla
kažu
lepa si
ali neke nevidljive rane
su još uvek otvorene
nisu zarasle
i ne znam da li će ikad.
Ako mi se ikada vratiš ti,
Pronađi usput dio zaboravljene sreće
I donesi je na krilima svojim.
Dok mi suza pada na već umrljano ogledalo
Pitam se da li je sve bila laž?
Riječi su moje igračke,
ne volim formalnosti,
ništa prosto,
sve ono što te naprosto,
ne ostavi bez daha.
Da bi stvarno volio nekog, trebalo bi rasti i odrasti do zrelosti koja podrazumjeva slobodu u pripadanju.
Voli me.
Sahranjenu pod hrpom teških ruševina od uspomena, ljubavnih brodoloma i već istrošenih kostiju, željnih samo zagrljaja i pokoje tople riječi pred spavanje.
Nema ništa gore
Od svega što sam osjetio s tobom
Nema ništa veće
Od ništavila koje si mi ti pružila.
Kada god razmišljam o tebi
Imam utisak
Kako i ti,
Tamo nekud,
Razmišljaš o meni.
