Dan je bio lep i topao za ovo doba godine, kako to kažu meteorolozi, pa sam odolevala uobičajenoj potrebi da što pre udahnem vazduh natopljen mirisom mojih omiljenih feng shui štapića i dva puta okrenem ključ u bravi.
Videla sam je izdaleka. I čula ono uobičajeno “da ti gatam”, koje je ostalo jalovo, vukući se iza leđa nervoznog prolaznika.
“Tako je mlada”, pomislila sam. Mogla bi mi biti ćerka. Uhvatila sam joj pogled i nisam ga ispuštala.
“Da ti gat….”
“Nemoj….”, šapnuh joj.
“Dobro, samo mi reci imaš li nekog na M ili na D?”
“Nemam”.
“Ali nešto ćeš važno da potpišeš ovih dana”, uporna je.
Gledam je s ljubavlju i meko. Nastavlja:
“Samo… mnogo dušmana imaš, znaš.”
“Neka ih…”, velim.
“Ne ljuti se… Časti me ipak, srećna si, vidi se to”.
Ne odoleh, pomilovah je po kosi. Mogla bih je roditi.
Beše to malopre. U mom malom kraljevstvu miriše feng shui štapić, baš kako volim.
M ili D se upravio javio. Ja ga zovem Moja Duša. Neko je poručio knjige, pa ih potpisah. Ključ u bravi ipak ne okrenuh ni jednom. Dušmanin ionako ne ulazi na vrata, nego kroz pukotinu na srcu.
A ono da sam srećna… Jedino mi to mlada Ciganka nije pogodila.
Samo je mir iznad sreće…
“Rukopis moga brata”
Preuzeto sa: facebook.com
