Devojčica sa Daunovim sindromom, koju je rođena majka napustila kao novorođenče, dobila je priliku za srećniji život nakon što ju je usvojio 41-godišnji neoženjen muškarac.
Bebu Albu je napustila mama, ali i nekoliko usvojiteljskih porodica takođe nije želelo da se brine o detetu sa Daunovim sindromom, te se činilo da je njena sudbina prilično izvesna i da će odrasti u domu za nezbrinutu decu. Međutim, sudbina se preokrenula kada je Luka Trapanese poželeo da bude njen tata.
Luka je gej muškarac koji živi u Napulju, u Italiji. Već neko vreme pre usvajanja želeo je porodicu, ali nakon što je raskinuo sa svojim dugogodišnjim partnerom, činilo se da se to nikada neće desiti.
On je ipak pokušao sa samostalnim usvajanjem, a 2017. godine je primio sudbonosni poziv iz agencije koja posreduje pri usvajanju. Oni su ga obavestili da je moguće usvajanje devojčice Albe koja ima Daunov sindrom i koja je u tom trenutku imala samo 13 dana, a već 20 porodica je odbilo da je udomi, piše “AmoMama“.
Ova priča ima popriličnu težinu ako uzmemo u obzir činjenicu da je italijanska politika usvajanja jedna od najstrožih u Evropi. Surogat majčinstvo je nezakonito i gej roditelji ne mogu biti navedeni kao suroditelji u izvodu iz matične knjige rođenih. Stvar je jednako teška i za samohrane usvojitelje – gotovo nemoguća.
Međutim, Trapanese se zaljubio u Albu kada ju je video. Kada ju je prvi put držao u naručju, obuzela ga je radost i u tom trenutku se osećao kao da je ona već njegova ćerka. Luka je potom doveo svoju bebu kući i upoznao je sa svojom porodicom i prijateljima. Danas, pet godina kasnije Luka i Alba su mala srećna porodica čije dogodovštine možete pratiti na njegovom “Instagram” profilu.
Ova priča ima popriličnu težinu ako uzmemo u obzir činjenicu da je italijanska politika usvajanja jedna od najstrožih u Evropi. Surogat majčinstvo je nezakonito i gej roditelji ne mogu biti navedeni kao suroditelji u izvodu iz matične knjige rođenih. Stvar je jednako teška i za samohrane usvojitelje – gotovo nemoguća.
Luka je objasnio da mu je data samo opcija da usvoji dete sa bolešću, teškim invaliditetom ili problemima u ponašanju. Ipak, bio je zahvalan na životnoj prilici koja mu je pružena.
Nakon što je izgubio svog najboljeg prijatelja Dijega od raka, kada je imao 14 godina, Trapanese je počeo da volontira kako bi pomogao teško bolesnim ljudima i deci koja žive sa invaliditetom. Objasnio je da mu je Dijegova smrt promenila gledanje na život.
Pored toga, Trapanese je zaključio da bi želeo da pomaže ljudima do kraja života i odlučio je da to učini tako što će postati katolički sveštenik. Tako je sa 25 godina upisao bogosloviju, ali se dve godine kasnije zaljubio.
Na kraju je napustio bogosloviju, ali nikada nije odustao od svoje doživotne odluke da pomaže ljudima. Trapanese i njegov dečko osnovali su dobrotvornu organizaciju koja odraslima sa invaliditetom nudi priliku da se druže, usavršavaju svoje talente i budu deo zajednice.
Iako su oni raskinuli, Albin tata je i dalje naporno radio kako bi osigurao da njegova dobrotvorna organizacija nastavi da radi. Danas je mnogima inspiracija, a njegova ćerka i njen osmeh su mu dodatni podsticaj za sve što radi.
Preuzeto sa: ona.telegraf.rs
