Jer, ljubav je žrtva, rekoše.
Ekskjuz mi?
“Muškarci su krivi, žene čuvaju svoj čopor. Brak se ne napušta. Svađajte se, brak ne napuštajte.”
Ne znam da li verujem u ljubav za ceo život, nikad nisam ni maštala o tome da se udam i biram cveće za dekoraciju i tri venčanice za građansko i crkveno venčanje, ali žena sam, supruga i majka i čini mi se da nešto ipak znam.
Znam da prava sloboda tek u paru dobija smisao.
Da je brak dogovor što kuću gradi.
Kuću samosvesnih, ostvarenih ljudi.
Da se brak neguje i čuva.
Ali, da nije kraj sveta ako se ne sačuva.
Da je dobar razvod zdraviji od lošeg braka.
Da ljubav nije žrtva, jer brak nije logor.
And, for God's sake, brak nije ni pozorište ni takmičenje.
Jbno prestanite da supružnicima dodeljujete uloge.
“Muž mora ovo, žena mora ono.”
Fak of, nisam se udala da bih se sa njim takmičila, niti se on ženio da bi imao kućnu pomoćnicu ili dadilju.
Kad shvati raja i oni što je vode da nije fora u tome da nešto moraš, već samo u tome da nešto želiš i hoćeš, hoćeš srcem svim, onda nema frke, druže, ni svesne žrtve i večne muke i potopa.
Nego samo dens, dens, jer život je jbno kratak da bismo se patili i gde ne moramo.
Preuzeto sa: facebook.com
