Pomislio bi čovek da niko nije toliki nečovek da piše uznemiravajuće poruke ženi koja je doživela nešto tako strašno, da joj preti krivičnim prijavama i tvrdi kako je sama odgovorna što joj je dete umrlo.
Nažalost, to se upravo događa Dragani Petrović iz Kragujevca, ženi čija je dvogodišnja ćerka Nađa početkom aprila umrla od malih boginja.
Društvenim mrežama kruži jedan tekst sa naslovom „Nađa nije umrla, Nađu ste ubili“. Taj naslov je najkraća i najveća istina o smrti ove devojčice. Nađa je imala retku autoimunu bolest sa kojom je mogla, uz manje teškoće, da proživi dug i kvalitetan život. Nažalost, zbog te bolesti nije smela da primi MMR vakcinu koja bi je zaštitila od morbila. Zarazila se u bolnici od dečaka za kog se u trenutku kad je primljen nije znalo da je oboleo.
Mesecima je Nađa bila biljčica, u komi, sa oslabljenim vitalnim funkcijama. I to smo svi znali, jer je Nađina majka preko duštvenih mreža uporno izveštavala o tome i trudila se da objasni zašto je važno da MMR primi svako ko može.
Ono što nismo znali jeste da za sve vreme dok je trajala Nađina agonija, njenu mamu opsedaju antivakseri predvođeni izvesnom Jagodom Savić, državljankom Bosne i Hercegovine.
Nismo znali da Jagoda zatrpava majku idiotskim tvrdnjama da joj je dete zaraženo „laboratorijski proizvedenim sojem morbila“, da je preko Fejsbuka zamara ponudama da je poveže sa nekakvim italijanskim lekarima koji navodno mogu da pomognu detetu, da maltretira ženu kojoj nije ni do čega osim do toga da joj se dete oporavi, ženu koja je, da zlo bude veće, sve vreme potpuno svesna da su šanse za Nađino ozdravljenje minimalne.
Nismo znali da Jagoda od bolnice u kojoj Nađa leži traži medicinsku dokumentaciju, što je, inače, zakonom zabranjeno.
Nađa je umrla. Nađu su ubili. Ubili su je oni koji odbijaju da vakcinišu svoju decu, oni koji tvrde da MMR izaziva autizam, oni koji misle da nešto znaju jer su pročitali „na internetu“, oni koji tvrde da ne postoji kolektivni imunitet, koji ne razumeju da vakcinisanjem ne štitimo samo sebe, nego i one poput Nađe, koji iz zdravstvenih razloga ne smeju da prime vakcinu. No, njima očigledno nije dovoljno 4858 zaraženih i 15 mrtvih samo u Srbiji.
Smrt nije dovoljna, nego još i skaču po grobovima. Nakon Nađine smrti, Jagoda je nastavila da teroriše Draganu.
Mrtva hladna, na FB profilu ostavila joj je, ispod linka sa vešću o Nađinoj smrti, poruku: „Uz svo dužno poštovanje prema tragediji koja te je zadesila, hajde, majko, budi iskrena pa nam objasni kako je Nađi autoimuna bolest ustanovljena sa godinu i po dana, a MMR je po kalendaru trebalo da primi sa godinu?“
Onda je nastavila da joj preti porukama (Dragana ih je javno objavila), u kojima trabunja kako majka mora da preuzme odgovornost, kako je podnela krivične prijave, te je najbolje da je Dragana ostavi na miru jer je sad „strana u postupku“. Sve što Dragana sve vreme i hoće jeste da Jagoda nju ostavi na miru. Ona je državljanka druge zemlje i nikom nije jasno kako može iz BiH da pokrene bilo kakav postupak protiv osobe koju ne poznaje i koja njoj lično ništa nije uradila, niti koje tačno krivično delo Jagoda prijavljuje.
Kad sam prvi put ovo videla, mozak mi je doslovno stao. Nije mogao da preradi kako je ovo moguće.
Kako neko može da bude toliko samouveren, toliko zadrt u svojim uverenjima, da ne preza od ovakvog zverstva. Možda nije do Jagode, možda je do mene, jer mislim da sopstvena ubeđenja i principe treba stalno iznova preispitivati i proveravati. Jedino o čemu sam mogla da mislim je to ime. Jagoda.
Jagoda asocira na lepo, dobro, na zdravo. Kako neko ko se zove Jagoda može da radi ovakve stvari? Kako je tako lepo ime zalutalo i prilepilo se na takvog gada od osobe? Znam, lupetam i gubim se u asocijativnim nizovima i lavirintima, ali to je valjda normalno kad nešto ne možeš racionalno da preradiš. Sve i da Jagoda ode u opštinu i promeni ime u, šta znam, Kuga, to neće vratiti Nađu, to neće promeniti sve što je Jagoda učinila, neće obrisati sva zla koja je nanela.
Posle svega što sam videla, neka uverenja sam spremna da preispitam. Na primer ono da antivakseri zaslužuju nultu toleranciju i da ih sve treba pohapsiti i odstraniti iz društva.
Posle maltretiranja Nađine majke, spremna sam da kažem: okej, budalesajte po svojim FB grupama, klistirajte se kafom, pijte varikinu, gledajte u sunce, samo ostavite Draganu Petrović na miru. Samo to.
Neće vam od toga ruke biti manje krvave, ali će bar nama ostalima ostati zrnce vere u ljude, mrvica nade da apsolutno zlo ne postoji.
Ovako, svi vidimo da su antivakseri zaista apsolutno, nepatvoreno, beskrupulozno zlo. I nek mi oprosti Hana Arent, ali u svemu ovome ne vidim ništa banalno. Da je banalno, razumela bih. A ne razumem ništa, osim da ljudi umiru jer neki drugi ljudi lažu.
