Neke od titula koje nosi Jovana Živanović su diplomirana primenjena umetnica, pozorišna scenografikinja, predavačica, travarka, vešta žena. Najviše se pronalazi u opisu.- svoja i slobodna jer joj je oduvek prioritet bio živeti svoju istinu, beskompromisno i s ljubavlju.
S Jovanom smo razgovarali o njenom web programu „Dozvola“, ženskim ranama i stidu, stigmatizaciji žena, značenju riječi kurva, trigerima i zabranama te kako konačno prevladati sve prepreke koje ženi stoje na putu da bude slobodna.
Ženske rane i stid
Vi ste kreatorka vrlo zanimljivog, intrigantnog programa o mračnoj ženstvenosti? Što vas je najviše inspiriralo da osmislite ovaj program i koju svrhu može imati ovaj program u kontekstu ženskog osnaživanja?
Inspirisala su me moja svedočenja. Mojih drugarica, okoline, klijentkinja. Žene koje kriju svoju lepotu i autentičnost od drugih iz straha, kojima je ‘izvini’ svaka druga reč, koje se zgrče kad ih više očiju posmatra umesto da uživaju u tome da su viđene.
One koje ne dozvoljavaju svojoj seksualnoj i autentičnoj ekspresiji da postoji iz straha da će biti prognane, kažnjene, odbačene. Inspirisale su me drevne ženske rane, strahovi koji su nam uktani u kosti još kad su nas spaljivali kao veštice i kamenovali kao grešnice.
Rane koje i dalje krvare, koje su nam naše pretkinje ostavljale u amanet i mi ćemo ih ostavljati našim potomcima ako ne rešimo da prekinemo niz. U kontekstu ženskog osnaživanja – najveći bunt, najveći feminizam, najveći revolt u današnje vreme je biti svoja i celovita.
Revolucionaran program „Dozvola“
- Možete li detaljnije opisati program i ključne dijelove? Koliko program traje? Kolikovremena imate da se individualno posvetite da nekoj klijentici odgovorite na pitanja?
Program se zove ‘Dozvola’. Tako sam ga nazvala jer se bavimo konceptom dozvole – šta nam je dozvoljeno a šta oduzeto, koje dozvole same sebi oduzimamo, a koje čekamo da nam daju. Da li imamo dozvolu da budemo seksualne? Kinky? Spiritualne? Mračne? Besne? Tužne? Loše devojčice?
Dozvolu da zauzmemo prostor?Ili uvek moramo biti na umanjene, cenzurisane, ukalupljene. Rekla bih da je ključni deo programa ta dozvola sebi, za sve što nas je do sad sputavalo da se ostvarimo u našoj autentičnoj i celovitoj prirodi. Još jedan od ključnih delova programa je -ljubav.
Ovaj rad nećemo obavljati kroz bes i ogročenost, već kroz prihvatanje, nežnost, ljubav prema sebi i nežno, ali odlučno koračanje van zone komfora. Program traje šest nedelja, i sastoji se od online radionica, pisanih i glasovnih lekcija, pitanja za rad sa senkom, praksi koje menjaju stvari, malih ali bitnih izazova i naše zajedničke grupe na telegramu.
Spoj praksi, teorije i međusobne, sestrinske podrške – to je ono što čini ovaj program. Segmenti su podeljeni na ‘samopouzdanje ‘ i ‘seksualnost’. Neobilazni deo programa je o telu -jer bitno je da nam ovo znanje ne ostane samo u glavi već ‘sedne’ u telo. Bitno mi je da naglasim da program nije zamena za psihoterapiju i terapijski rad na traumama -više je… tajni sastojak.
Patrijarhat protiv ženske prirode
- Na instagramu ste u svojim objavama istaknuli kako je patrijarhat stavio brojne okove na žensku osobnost i slobodu djelovanja njenog seksualnog izražavanja? Na koje načine vaš program pomaže u oslobađanju od ovih okova?
Patrijarhat je stavio okove na sve žensko, u to računam i seksualnost, i slobodu izražavanja i samu našu prirodu. Našu prirodu koja je mistična, magična, nekad destruktivna a nekad životodavna – kao i sama Majka Priroda .
Seksualno izražavanje ne znači promiskuitet. Znači prihvatanje sebe u tolikoj meri da sram i okovi više ne postoje.Trenutak gde toliko prihvatamo svoju seksualnost, ženstvenost, svoju prirodu, svoje kinkove, fetiše, svoje telo, svoje želje, svoje porive – u toj meri da patrijarhat više u našem telu i u našem ličnom univerzumu ne može da se održi, uvene – jer nema plodno tlo.
Uvjerenja koja koče
- Koliko žene same sebe koče? Koliko same sebi stavljamo uvjerenja da nešto nije dobro iako nam je to nešto novo nepoznata teritorija?
Kad se dete rodi ono je tabula rasa. Sva uverenja koja ima sada, kao odrasla osoba, su umetnuta u naše podsvesno. Posađena. Žene ne koče same sebe po difoltu, ni žene ni bilo ko. Koče nas ta uverenja koja nisu sama iznikla u našoj svesti i podsvesti, već je neko posadio seme. Iako izgleda kao da same sebi stavljamo uverenja, zapravo nam ih društvo stavlja – a mi ih prihvatamo iz straha da ne budemo odbačene ili osuđene.
I onda je posledica da same sebe kočimo. Dobra stvar je što možemo da promenimo to, ako odlučimo. Na kraju, mi smo odgovorni za to kako naš život izgleda, i imamo moć da to promenimo, zar ne?
Nepoznata teritorija i novo je za mene u ovom kontekstu izlazak iz zone komfora, i iz zone poznatog. A iza druge strane izlaska iz zone komfora je ekspanzija i rast. Pitanje je jedino -koliko smo spremni na taj korak?
- Koja, su, prema Vašem mišljenju, uvjerenja koja najviše štete ženama?
Najgore uverenje koje žena može da ima je da je mala, nebitna i nevidiljiva. Onda, da će je osuditi kad se prikaže. Da ona nije ništa posebno. Samim tim poručuje životu da joj ni ne šalje posebne stvari, i da ne zaslužuje veće.
Uverenja vezana za seksualnost i njeno potiskivanje su više strahovi nego uverenja. Strah odosude, strah od toga da će nas prozvati kurvama, vešticama, kučkama – i svim ostalim epitetimakoje pridodaju ženama koje su otvorene, drže do sebe, koje prihvataju svaki svoj deo, koje sene umanjuju i ne cenzurišu.
Takođe jedno od uverenja koje je pogubno za žene – da će ako bude seksualna biti grešna. To je posledica ogromne stigmatizacije seksualnosti za koju su zaslužni patrijarhat i religija. Stvar je mnogo kompleksnija nego što može da se objasni putem ovog intervjua. 🙂 Ono što ja učim svoje klijentkinje je da je njihova autentičnost dar od Boga ovom svetu i da kažnjavaju svet ako je kriju. Učim ih i da je bitno da njihova seksualnost bude otvorena i da cveta, da smo mi ogledalo Majke Prirode u svakom smislu. Da su vredne i voljene čak iako nisu dobre devojčice. Da smeju da osete ceo spektar ženskog postojanja u ovom svetu. Da sudovoljne i savršene takve kakve jesu… To ruši umetnuta uverenja.
Trigeri i zabrane
- Vaš program razbija tabue, međutim mnogim ženama on je triger jer su uvjerene da je to nešto loše? Zašto su muškarci slobodniji u izražavanju svojih želja u seksualnomodnosu, dok brojne žene zapravo nisu ni svjesne što žele a što ne?
Možda nisu svesne jer nisu sebi nikad dozvolile da idu na to mesto. I muškarci se bore sa osećajem srama i potiskivanja seksualnosti, samo je kod njih stvar u tomeda moraju da održe jednu sliku stabilnog muškarca, stoika, a ne nekog koji ‘filozofira’ i ‘izmišlja’ -pa i u svojoj seksualnosti.
Samo dokaz da patrijarhat ne utiče samo na žene, već na sve koji se nalaze u ovom sistemu.
Uglavnom, jeste veliki triger – vidim po tome što me je otpratilo više od 150 ljudi kada samobjavila program i malo promenila narativ – iako sam i pre govorila o ovim temama.To je jer te žene sebi ne daju dozvolu – da budu seksualne, slobodne i svoje – i onda kad svedoče drugoj ženi koja to radi – to izazove ogroman triger. Ne osete da je to loše, koliko da jezabranjeno i nedozvoljeno. Zato sam i rešila da program nazovem ‘Dozvola’, da osveste da imjeste dozvoljeno sve što im je do sad bilo zabranjeno, i od okoline i od njih samih.
Što je to kurva?
- Seksualni promiskuitet žena je nažalost označen velikim ljubičastim slovima kao stigma krivice pa se često kaže da su žene krive jer su muškarci nasilni prema njima, što znači kurva u društvu, a koja je interpretacija vašeg značenja?
Seksualni promiskuitet, seksualna sloboda, seksualna ekspresija kod žena – te stvari nemaju nikakve veze sa muškim nasiljem, odnosno nisu uzročno – posledične i ne smemo da posmatramo da jesu.
Muško nasilje ima veze sa nasilnikom, sa tim kad nešto sveto kao što je seksualnost vide kao zaprljano i kao napad na njih same i na sistem, patrijarhat. To je duboko ranjeni masculine, toliko ranjen da je opasan. Naše društvo ima duboke rane po pitanju seksualnosti, i sve je otišlo naopačke (trigger warning) prvim dolascima kontrolisanih, abrahamskih religija. Baš odatle potiče i priča o Mariji Magdaleni, Isusovoj sledbenici koja je pored toga što je bila prostitutka kanonizovana – odnosno proglašena sveticom.
Priča o njoj je inspirisala predanja o tri rane Marije Magdalene, rane koja svaka žena nosi. Rana kurve, veštice i kučke. Kurvama su prozvane sve žene koje su slobodne u svojoj seksualnosti, vešticama one koje su svesne svojih darova i svoje magije, a kučkama žene koje ne daju na sebe.
Zato je u mom kontekstu kurva žena utelovljena i oslobođena u svojoj seksualnosti, i ne može mi predstavljati uvredu, kao ni druga dva epiteta – predstavljaju mi potvrdu da nešto dobro radim. Čim je društvo moralo da smisli nazive za nas, nazive kojima je cilj da nas potisnu, ponize i umanje – znači da nešto dobro radimo. Nešto autentično i van nametnutih, neprirodnih pravila.
- Tvrdite kako je ravnoteža ključ između tamne ženstvenosti ali i osjećaja nježnosti, što biste savjetovali ženama kako otkriti balans u sebi i vlastitoj ženskoj energiji?
Femina – ženski princip u nama, se sastoji od dark i light feminine, odnosno tamne i svetle strane. Priroda žene je kompleksna, i ja volim da nas poredim sa Majkom Prirodom – sa njenom lepotom, sočnošću, sirovošću… Ona je, metaforički rečeno, utelovila i taman i svetao princip. Mnogo spiritualnih žena, i ljudi generalno, se bavi i prihvata kod sebe samo svetli princip.
A ne znaju da što je svetlost jača, to je senka veća. I jedno bez drugog ne postoji. Karl Jung je rekao ,,Svako nosi senku i što je ona manje prisutna u svesnom životu pojedinca, to je mračnija i intenzivnija’’.
Zato je bitno da postoji baš ta ravnoteža koju si spomenula, i ravnoteža između svih naših principa i naše prirode – to je ono što nas čini celovitom ženom.I tako se podstiče balans. Kad ne bežimo od mračnih, tamnih i potisnutih delova naše senke,već ih prigrlimo i osvetlimo.
Tako smo istinski žene – i nežne, i grube, i one koje spašavaju i koje su spasene, i svetice i kurve, i ponizne i ponosne…Da bismo zaista mogle da to utelovimo – potrebna je hrabrost da se zagledamo u našu senku, svest da smo vredne i kad smo nesavršene, i ogromna količina ljubavi prema soptstvu – ili bar spremnost da je osetimo. Zato postoji program ‘Dozvola’ i zato ja radim ovo što radim.
- Što biste poručili ženama?
O da! Iako ja pričam o ženskoj slobodi – ne znači da podstičem promiskuitet i rušim identitet porodice. Iako ja pričam protiv patrijarhata, ne znači da sam protiv muškaraca. Iako pričam o feminizmu, ne stavljam žene u položaj žrtve. Iako koristim reči ‘kurva, kučka i veštica’, ne teram žene da to postanu. Iako pričam o tamnoj strani femine i senci, ne znači da ne živim svetlost.
Moja priča je priča o oslobođenju, poniznosti pred Bogom koji me je stvorio ovakvu sa razlogom, priča o večnom plamenu koji gori u meni i koji će spaliti do temelja sve što potiskuje prirodu i što stavlja okove. Najčistija, iskonska namera koju nosim već ko zna koliko života, protkana ljubavlju i istinom.
Lako je biti pogrešno shvaćena kad se ove teme pokrenu – i zato zovem svakog ko je pročitao ove reči da ih shvati prvenstveno srcem, a tek posle umom. I onda će moja namera biti kristalno jasna, i prepoznata na nivoima duše, sestrinskog, neopipljivog, iskonskog.
Više o programu možete vidjeti na Jovaninom Instagramu profilu
