Ko će kupiti skuplji poklon učiteljici za 8. mart, pitanje je oko kojeg se roditelji poslednjih godina sve više utrkuju. Neretko se nadmeću ciframa, kako bi “dokazali” ko više voli učiteljicu, a jedna je iskoristila ovu priliku da pokaže koliko je njeno srce veliko.
Naime, učiteljica Lela iz Trstenika odlučila je da novac za svoj poklon preusmeri na pravu adresu – bolesnoj samohranoj majci Ivani Jovanović, koja boluje od multiple skleroze.
Učiteljica velikog srca, Jelena Gavrilović iz Osnovne škole „Sveti Sava“ u Pejovcu svoju želju da se odrekne poklona izrazila je u roditeljskoj grupi na Vajberu, a ubrzo su njene reči podeljene i na društvenim mrežama, uz komentare da je Lela „učiteljica godine“.
„Znam da je sada akutelna euforija oko Dana žena. Tako je i kod moje dece u vrtiću i školi. Ovom prilikom bih vas zamolila da novac namenjen za poklon uplatite na račun Ivane iz Pejovca“, napisala je u poruci učiteljica Lela.
Navela je i da ona ima sve, a da je Ivani i njenoj ćerkici, koja ima šest godina, taj novac neophodan kako bi ozdravila.
„Nema tog poklona koji je meni potreban koliko njoj i njenom detetu ozdravljenje. Vašu decu i svoj posao volim i bez poklona, ništa neće promeniti moj rad“, napisala je Jelena u poruci upućenoj roditeljima.
„Puno mi je srce“
Učiteljica Lela rekla je za N1 da nije očekivala da će njena poruka izazvati takvu lavinu komentara i reakcija.
„Onog dana kada sam na Vajber grupi svog odeljenja poslala poruku ni slutila nisam da će reakcije biti ovako burne. Kao mama troje dece sam u Vajber grupama roditelja i znam kolika se polemika vodi oko iznosa novca i odabira poklona za učiteljicu. Da bih tu euforiju izbegla u svom odeljenju, odlučila sam da na Vajber grupi napišem da novac sakupljen za kupovinu mog poklona usmere na lečenje Ivane Jovanović. U ovom trenutku njoj je novac potrebniji“, kaže učiteljica za naš portal.
Ona je zahvalila roditeljima što su prepoznali njenu iskrenu nameru i podržali humanu ideju.
„Puno mi je srce što je lavina pozitivnih komentara povratila veru u dobro“, poručuje učiteljica iz Trstenika.
„Počela sam da plačem“
A njen gest rasplakao je samohranu majku Ivanu, koja nije mogla da sakrije suze kada je pročitala Lelinu poruku.
„Pozvala me je njena sestra i rekla šta je Lela uradila. Počela sam da plačem, nisam mogla da se obuzdam, za mene je to bilo jako emotivno. U Trsteniku se trenutno sakuplja novac za jednog dečaka, i ja sam se povukla, naravno. Sada mi Jelenin gest toliko znači…“, priča Ivana za portal N1, dodajući da učiteljicu Lelu ne poznaje lično, zbog čega ju je njen gest još više ganuo.
Jelenina ideja pokrenula je još jedan human čin.
„Vaspitačica moje ćerke takođe je predložila da se novac za njen poklon za 8. mart preusmeri na moj račun. Svi roditelji su odmah pristali. Zaista sam ganuta. Naklon do poda“, priča emotivno Ivana.
Potrebno 60.000 evra za lečenje
Ivana je prve tegobe osetila još pre 19 godina, trnula joj je leva strana tela i osećala je slabost desnog oka. Više puta je lečena u neurološkoj službi OB Kruševac zbog stalnih pogoršanja osnovne bolesti u vidu slabosti nogu, pogoršanja hoda i vida.
Kreće se otežano i uz pomoć hodalice. Kao majci šestogodišnje devojčice, bolest joj još teže pada.
Nadu za poboljšanje zdravstvenog stanja Ivana ima u lečenje matičnim ćelija koje se sprovodi u klinici u Moskvi, korišćenjem HSCT terapije, koja je, kako kaže, dala velike uspehe u lečenju ove bolesti. Terapija i lečenje iziskuju velike troškove, pa Ivana moli sve ljude dobre volje da joj pomognu svojim donacijama, kako bi prikupila novac potreban za tretman i lečenje jer u protivnom postoji velika mogućnost da ostane vezana za invalidska kolica.
Sredstva su joj potrebna za HSCT terapiju, lekove, specijalističke preglede, laboratorijske analize, fizikalne tretmane, tretmane u hiperbaričnoj komori, kao i za putne troškove.
„Potrebno je 60.000 evra, a sakupljeno je 38 odsto od ukupne sume. Termin u bolnici je zakazan za 15. maj i do tada bi trebalo da sakupim novac. Jednom sam već odlagala zahvat, a sa svakim narednim danom, moje stanje može da se pogorša i da ostanem potpuno nepokretna.
Ukoliko uspem da odem u maju na lečenje, verovatnoća da stanem na noge, i idem bez hodalice je ogromna“, objašnjava naša sagovornica koja se nada da će u septembru, kada njena ćerka pođe u prvi razred, svoju devojčicu moći do škole da isprati na nogama.
