Na početku karijere, Gajatri Devi, neurološkinja iz bolnice Lenoks Hil u Njujorku, i njene kolege napravile su grešku: pogrešno su postavili dijagnozu Alchajmerove bolesti ženi koja je prolazila kroz menopauzu.
Posle niza tretmana, od kojih je poslednji uključivao i estrogen, zdravlje žene se popravilo i dr Devi je shvatila da su početni simptomi – gubitak pamćenja, dezorijentacija – zapravo imali sasvim drugačiji uzrok.
Kognitivni pad pacijentkinje bio je direktno povezan sa drastičnim padom nivoa estrogena, hormona koji počinje da fluktuira u godinama koje prethode menopauzi (koja klinički započinje godinu dana posle poslednje menstruacije žene).
Ovo otkriće bilo je prekretnica za dr Devi i dovelo je do istraživanja jednog od manje poznatih simptoma menopauze: „moždane magle”.
Jedna od stvari u vezi sa moždanom maglom (koja se ponekad naziva i mentalnom maglom) koje najviše zabrinjavaju je ta što mnoge žene pate od nje, ali nisu svesne uzroka.
„Mnoge žene koje prolaze kroz perimenopauzu (period oko menopauze koji može trajati oko sedam godina) počinju da imaju poteškoće u pamćenju i pronalaženju reči ili da se koncentrišu na nekoliko zadataka odjednom”, kaže dr Devi za BBC.
„Mogle bi imati problema sa verbalnom fluentnošću, u čemu su žene često vrlo dobre”, kaže ona.
To utiče na vrstu pamćenja koju koristimo, na primer kada odemo u prodavnicu i pokušamo da se setimo šta smo želeli da kupimo, kaže za BBC Polin Maki, profesorka psihijatrije, psihologije, akušerstva i ginekologije sa Univerziteta u Ilinoju u Čikagu i bivša predsednica Američkog društva za menopauzu.
To takođe utiče na našu sposobnost da pričamo priče ili učestvujemo u razgovoru i kasnije se setimo šta smo rekli, dodaje ona.
Problem je rašireniji nego što se ranije mislilo.
„U našim istraživanjima otkrili smo klinički značajna oštećenja kod kojih 10 odsto žena postiže rezultate znatno ispod očekivanog za njihovu dob”, kaže profesorka Maki.
„Ali mnoge druge imaju suptilnije poteškoće, u smislu da one ne utiču na njihovu ukupnu sposobnost za rad na poslu, ali će svejedno primetiti razliku.”
Prema dr Devi, „oko 60 odsto žena u perimenopauzi ili menopauzi doživljava kognitivne promene subjektivno, ali to se gotovo uvek može potkrepiti medicinskim pregledima”.
Osetljivost na estrogen
Jedan od ključnih problema je da mozak ima receptore za estrogen i mnogi od njih su smešteni u hipokampusu, predelu mozga koji je važan i za povezivanje i za preuzimanje određenih vrsta pamćenja.
„Kada naglo padne estrogen, to utiče na neke aktivnosti u hipokampusu”, objašnjava dr Devi.
Studije u kojima su učesnicama odstranjeni jajnici (u tim žlezdama se proizvodi najviše estrogena), pokazale su da su se kognitivne sposobnosti poboljšale kada je ženi propisan suplement estrogena, kaže profesorka Maki.
Ali ne pate od mentlne magle sve žene koje prolaze kroz perimenopauzu – zašto?
To je zato što je osetljivost svake žene na varijacije estrogena različita.
Uzgred, izraz „mentalna magla” skovao je britanski lekar Edvard Tilt sredinom 19. veka, kako bi opisao očigledno zamućenje koje su njegove viktorijanske pacijentkinje opisale tokom prolaska kroz menopauzu, kada su rekle da ne mogu da se sete gde su ostavile tašnu ili kako da se vrate kući.
Napadi valunga i pamćenje
„Nije važan samo estrogen. Treba uzeti u obzir i druge faktore, poput poremećaja spavanja”, kaže Rebeka Turston, profesorka psihijatrije na Univerzitetu u Pitsburgu.
„Tokom ovog prelaska u menopauzu, do 60 odsto žena prijavi probleme sa spavanjem – što je povezano sa pamćenjem”, kaže ova istraživačica.
Nedostatak sna ometa pamćenje, kao i valunzi: iznenadni osećaj jake toplote koja se širi po telu, uzrokujući crvenilo kože i obilno znojenje.
Pored toga što imaju dubok uticaj na san (neke žene navode ne samo buđenje usred noći usled valunga, već da moraju da promene pidžamu i posteljinu zbog znojenja), valunzi su sami po sebi problem.
„Nekada smo valunge smatrali benignim simptomom koji su žene morale da podnesu, ali sada vidimo da su povezani sa kardiovaskularnim rizikom, oni su pokazatelji bolesti malih krvnih sudova mozga, utiču na vezu između (dve strane) hipokampusa i proizvode promene u pamćenju”, kaže profesorka Turston.
Promene raspoloženja, anksioznost i depresija, koje se povećavaju tokom perimenopauze, takođe uzimaju danak pamćenju.
Šta su simptomi menopauze?
- Promene u trajanju i učestalosti menstruacije
- Promene u menstrualnom ciklusu (jače ili slabije)
- Suvoća vagine
- Poteškoće sa spavanjem
- Palpitacije
- Bol i ukočenost zglobova
- Promene raspoloženja
- Gubitak mišićne mase
- Ponavljajuće infekcije urinarnog trakta (UTC)
Tabu i neznanje
Ako su ovi simptomi toliko rašireni, zašto su toliko nepoznati?
Čini se da nedostaje svesti, jer je menopauza i dalje tabu tema u mnogim kulturama.
„Problem je u tome što proces može trajati dugi niz godina, a žene možda i ne znaju da su u perimenopauzi.
„Tako je lako ove simptome pripisati drugim faktorima”, kaže za BBC Karin Frik, profesorka psihologije na Univerzitetu Viskonsin-Milvoki.
„Žene u četrdesetim imaju tendenciju da budu veoma zauzete, možda imaju posao, verovatno se brinu o domu, mogu imati decu različite starosne dobi, možda brinu o ostarelim roditeljima… pa verovatno pripisuju (kognitivna pitanja) stresu”, kaže profesorka Frik.
Sa druge strane, „mnoge zaposlene žene se plaše da razgovaraju o tome”.
„Žene se jako trude da postignu određene stvari u karijeri i ne žele da se na njih gleda kao na stare ili slabe”, dodaje ona.
Stručnjaci koje je konsultovao BBC slažu se o potrebi sprovođenja rigoroznih studija kognitivnog pogoršanja povezanog sa menopauzom i, pre svega, stvaranja svesti koja bi poštedela nepotrebne patnje miliona žena širom sveta.
Lečenje
Kao prvi korak, kaže profesorka Maki, „važno je da žene ne paniče jer misle da bi mogle imati Alchajmerovu bolest. Malo je verovatno da je ono što im se događa normalno”.
Iako su rezultati studija mešoviti, postoje indikacije da je mentalna magla privremena i da se gubi jer se mozak navikne da funkcioniše sa malo ili nimalo estrogena.
Ali „ako vas valunzi drže budne cele noći, a vi ne možete da spavate, preporučljivo je da se obratite lekaru, koji u određenim slučajevima može da preporuči hormonsku terapiju, posebno kod mlađih žena, jer su koristi veće od rizika”, kaže profesorka Maki.
