“Bila sam potpuno sama. Jednog dana odlučila sam da ih ne uzmem iz jaslica. Htela sam ih tamo ostaviti, pustiti ih da plaču.
Nije me bilo briga”, priznala je jedna mama, ispričavši svoju potresnu priču.
Mama Tifani Dženkins je iskreno progovorila o svojoj borbi sa postporođajnom depresijom i poslala je direktnu poruku svim ženama.
“Nisam volela svoju decu u trenucima kada je snimljena ova naša fotografija. Zapravo sam im zemerila što postoje. Kaiden je imala 17 meseci, a Kloi mesec dana, a ja nisam želela da budem njihova majka. Nisam želela da im menjam pelene, da ih hranim i većinu vremena sam ih ostavljala same u krevecima i bežala, želela sam da se više nikada ne vratim. Ozbiljna sam.
Znam, da su mnogima usta otvorena od gađenja dok ovo čitaju, a nekima se verovatno gadi ovakvo razmišljanje i misle: “Kako neko može da ne voli sopstvenu decu?” Znam, zato sam toliko dugo sve držala u sebi. Ćutala sam i zakopala svoje misli. Smešila sam se na fotografijama i glumila lažno divljenje kada bi se netko oduševio njima.
Plakala sam, često, zapravo veći deo dana. Preispitivala sam svoj razum i neprestano se vređala zbog toga što sam tako užasna osoba. Vrisnula sam, sakrila se, pustila sam ih da plaču i izvukla sebi svu kosu. Nisam ih više želela. Nisam ih želela.
Moj muž nije znao. Mnogo je bio odsutan, radio je. Nisam mu mogla reći, jer bi zažalio što ima decu sa mnom. Bila sam potpuno sama. Jednog dana odlučila sam da ih ne uzmem iz jaslica. Htela sam ih tamo ostaviti, pustiti ih da plaču. Nije me bilo briga. Pokušala sam da budem zabrinuta, ali nije uspelo.
Ispostavilo se da sam bila jedna od MILION žena sa postporođajnom depresijom
Umesto toga pozvala sam doktorsku ordinaciju i rekla doktorki da imam problem – ne želim više da budem mama. Tada je doktorka počela da mi priča o postporođajnoj depresiji, a meni se činilo kao da je taj razgovor vodila hiljade i hiljade puta.
Ispostavilo se da sam bila jedna od MILION žena koje su u tom trenutku doživele takva osećanja. Nisam bila luda. Nešto nije bilo u redu sa mojim mozgom. Nešto što nisam mogla sama da popravim.
Moj lekar i ja smo to zajedno popravili, moja deca sada imaju 4 i 6 godina, a ja ih toliko obožavam da me srce fizički zaboli kad ih se setim svih onih loših stvari. Dala bih život za njih ne trepnuvši.
Obraćanje za pomoć bio mi je najveći poklon koji sam ikada zatražila. Ukoliko vam bilo šta od ovoga zvuči poznato, samo želim da znate – niste same. Niste lude – i ne mora biti tako. Recite nekome. Recite nekome već DANAS. Sve će postati bolje.”
Preuzeto sa: detinjarije.com
