Briga o mentalnom zdravlju postala je svakodnevna praksa što se ogleda kroz činjenicu da je sve veći broj nezavisnih, obrazovanih, kreativnih i ambicioznih žena dolazi na psihoterapiju ne zato što im „nešto fali“, već zato što žele da rastu, da se razviju u autentičnu ličnost, da bolje razumeju sebe i svet oko njih i žive ispunjeniji život.
Okviri za delovanje psihoterapije su se odavno proširili izvan toga da se traga samo za rešenjem krizne situacije. Psihoterapija je postala polje istraživanja, razvoja, rasta i preispitivanja identiteta. U tom procesu kao efikasan i produktivan nametnuo se Geštalt pristup kao pravac koji ne nudi gotove odgovore, već podstiče autentičnost i kontakt sa samim sobom.
Nov koncept: kroz proces psihoterapije do ličnog razvoja
Ranijih godina dominiralo je ubeđenje da su žene koje se odlučuju na psihoterapiju nervozne, slabe, da se suočavaju sa depresivnim smetnjama i da na sebe preuzimaju više životnog tereta nego što mogu da ponesu. Danas je pred nama nova paradigma psihoterapije kao alata za samorazvoj i transformaciju
Danas su to žene koje žele:
- da kroz brojne životne uloge (majke, sestre, ćerke, supruge, preduzetnice) bliže oslušnu svoje istinske potrebe i dublje upoznaju sebe;
- da razreše unutrašnje konflikte, nasleđene obrasce i poruke iz detinjstva;
- da usklade emocije, ponašanje i vrednosti;
- da uspostave homeostazu, unutrašnju stabilnost koja je nezavisna od spoljašnjih podsticaja;
- i možda najvažnije – da izgrade odnos prema sebi koji ne zavisi od postignuća, da realizuju svoje primarne potencijale i lične talente i teže ka konačnom razvoju autentične ličnosti.
Zašto baš žene?
Kroz istoriju čovečanstva žene su nosile ulogu „emocionalnog regulatora“ u porodici. One su bile te koje su zadužene za mir i harmoniju u porodici, za emocije drugih članova porodice ili šire zajednice, za prilagođavanje na nove okolnosti i promene. Savremena žena želi da vrati fokus na sopstvene potrebe, da nauči da kaže ne i zauzme se za sebe na konstruktivan način, da bude dosledna sebi bez griže savesti.
Psihoterapijski rad – posebno u okviru Geštalt pravca – pruža prostor za to. On podstiče kontakt sa sopstvenim telom, emocijama i autentičnim željama, bez pritiska da se bude „dobra“ ili „savršen primer“.
Geštalt pristup: psihoterapija koja se živi
Može se reći da je Geštalt terapija podržavajuća i usmerena na klijenta, a krajnji cilj terapijskog procesa je potpuna svesnost o tome šta se dešava u klijentu i oko njega.
Za razliku od nekih drugih pravaca, Geštalt terapija ne funkcioniše po principu „analiziraj da bi razumeo“. Psihoterapeut ne analizira neki događaj iz prošlosti, već podstiče klijenta da taj događaj odigra ponovo i da opiše šta i kako oseća. Cilj je da se dožive osećanja, a ne da se govori o njima.
Naglasak je na ovde i sada, na svesnosti i iskustvu i podsticanju želje za eksperimentisanjem i istraživanjem sopstvenih potencijala. Fokus nije na razumevanju i prepričavanju loših iskustava iz prošlosti, već na svesnosti o onome što se događa u realnom trenutku, a što je osnova za postupanje u skladu sa autentičnim potrebama. Time se smanjuje mogućnost razvoja unutrašnjih sukoba koji su put ka strahu, depresiji, psihosomatskim smetnjama i sl.
Pitanje psihoterapeuta nije: „Zašto to radiš?“, već: „Kako to radiš upravo sada?“ i „Kako ti je s tim?“. U geštalt psihoterapiji osoba se smatra zdravom sve dotle dok je u kontaktu sa sobom i svetom oko sebe. Kroz psihoterapijski proces terapeut i klijent prolaze ”rame uz rame”, ravnopravni su. Psihoterapeut vodi klijenta kroz proces, bodri ga i podržava, ohrabruje da razvija sopstvene snage, da raste ka autentičnoj ličnosti.
Žene koje žele da preuzmu aktivnu ulogu u sopstvenom razvoju, iz ovih razloga prirodno gravitiraju ka Geštalt pristupu koji im pruža mogućnost:
- da prepoznaju unutrašnje glasove koji ih sapliću, i da ih eliminišu (kritičar, perfekcionista, uplašeno dete…);
- da uspostave čvrstu vezu između tela i emocija, da ne pribegavaju potiskivanju ili racionalizaciji;
- da izgrade unutrašnje „ja“ koje zna šta želi i ima snagu da to traži;
- da razviju kapacitet za autentičan odnos, kako sa sobom, tako i sa drugima.
Od terapije do edukacije: nova faza razvoja
Nije retkost da mnoge žene koje iskuse terapijski proces u ulozi klijenta, vremenom razviju želju i potrebu za iscrpnijim upoznavanjem sa teorijskim osnovama geštalt psihologije. U želji da integrišu znanja u svoj život i rad, one se opredeljuju za Geštalt edukaciju kao putu ka dubljem razumevanju sebe.
Znanja usvojena kroz ovo višegodišnje učenje pružaju priliku za uspostavljanje autentične ličnosti koja je snažna, uravnotežena i nezavisna od podrške okoline, oslanja se na sebe i na sopstvene snage.
Edukacija Geštalt terapije se obično realizuje se kroz četvorogodišnji obrazovni proces. Za ovaj vid ličnog razvoja opredeljuje se sve veći broj osoba iz različitih sfera života, poput umetnosti, marketinga, školstva, medicine i sl.
Edukacija kao živi proces, ne samo teorija
Ono čime se Geštalt edukacija izdvaja iz mnoštva drugih oblika učenja i obrazovanja jeste što daje prednost iskustvu i nije usmerena samo na znanje. Polaznici pre svega uče iz živog odnosa sa sobom i grupom, pa tek onda usvajaju teorijska znanja iz knjiga. Svaka tema se obrađuje kroz lični rad, kontakt, telesni uvid, grupni proces. Teme kroz koje se prolazi tokom edukacije uključuju:
- granice, projekcije, identitet, otpor;
- odnos sa autoritetom, ranjivost, kontakt;
- telo kao izvor informacija;
- mehanizmi samosabotaže i snaga svesnosti;
- odgovornost, sloboda i autentičnost.
Koji su benefiti i šta se dobija kroz proces psihoterapije i Geštalt edukacije?
Najveći broj žena koje su prošle i iskusile put psihoterapije i kasnije Geštalt edukacije to iskustvo opisuju kao tih ali duboko transformativni pomak. Doživljaj je da nema mnogo spoljašnjih senzacija, ali da je promena prisutna i dešava se iznutra. Evo i kako :
- odnos prema sebi postaje nežniji, ali čvršći;
- emocije se više ne potiskuju, već izražavaju;
- kapacitet za kontakt potiskuje usamljenost;
- zrelim postavljanjem granica strah od konflikta slabi i nestaje;
- samopoštovanje uzima primat i otklanja potrebu da se „svi zadovolje“.
I što je najvažnije – pojavljuje se jasan osećaj: “Mogu da živim život po svojoj meri”.
Terapija nije znak slabosti – već zrelosti!
Danas, samosvesna žena ne ide na psihoterapiju zato što ne ume da se snađe – već zato što želi da se snađe bolje, dublje i istinitije. Geštalt terapija i edukacija joj u tome pružaju siguran prostor za rast. Taj proces je dug, slojevit i ne uvek lak – ali donosi ono najvrednije: kontakt sa sobom i slobodu da se živi iznutra ka spolja.
U dobu instant rešenja, gotovih informacija koje su na klik od nas i površnih saveta, žene se sve češće hrabro odlučuju za teži i zahtevniji put, a to je dublji rad sa samim sobom. To nije moda. To je povratak sebi.
