Kad otvori oči, čovek obično ima segmentiran pogled na okolinu. Krmeljav, pospan i blago nadrkan, ne želi da mu iko remeti taj ritual. Rasaniti se, jeste glagolski oblik, koji poznaju mnoge grupacije, osim samohranih majki 3+. Moj trenutak, kada sam progledala, već je prošao i prešao u naredni- koju mašinu prvu da uključim? Jesam li pošla ka kuhinji da pečem deci nešto za doručak, ili sam se zaustavila već na radnom stolu- koji je tik pored mog kreveta, zato što sam popustljiva majka koju su isterali u dečiji krevet na sprat. Pošto se teško razdvoje brat i sestra, koji su vrlo blizu po godinama, a i po želji da započnu mortal kombat izazov čim se nađu sami u istoj prostoriji, onda se oni razvlače po mojoj razvučenoj garnituri.
Pogledam se u ogledalo, dok umivam lice. Vidim da obrve nisam bogami poodavno počupala, no, onda mi je ruka krenula ka mašini za veš, umesto pinceti. Moja ženstvenost je svedena na osnovne fiziološke potrebe, kao i higijenske. Naravno da ovo ne znači da sve majke treba da su operisane od pirlitanja, i zaista ne stavljaju šminku, ne nađu vremena za svoje doterivanje, ja sam prosto valjda i testosteronski nastrojena. Teši me samo što imam kupoholičarsku maniju, inače bih bila teško prepoznatljiva u odnosu na hermafrotida. Sedim na wc šolji, i desnom nogom uključujem mašinu za sušenje veša. Pogled mi pada na vrata od tuš kabine, na kojoj već od jula konstatujem da točkići nisu funkcionalni, no, u mojoj moždanoj particiji zaista nema prostora da i to popravim.
Gledam i u tepihe, koje odavno perem. Pogledam kroz prozor, kroz zube opsujem kišu, jer sam baš juče krajnje herojski oprala sama svoj auto- zahvalio mi se na tome, što konačno može donekle da parira onim upicanjenim kolima na javnoj površini. Sapletem se o neko novo moderno govno od igračke, dok krećem da popijem čašu vode. Kafu sam davno izbacila iz rituala. Što zbog toga što je nezdravo smeće, pa bar na taj način pospešujem šanse da doživim pozne godine, što jer zaista nisam karakter koji će da sedi mirno, ispija kaficu i sluša zvuk ptica. Ja bih pre nasula u sebe litru kofeinske kolotečine i jebala mater malom pernatom govnetu, koje cvrkuće!
Znam, krajnje sam romantično opisala sebe. No, ja i jesam spoj renesanse i nadrkanizma. Maštam o princu, a onda u sledećem trenutku zatrubim i jebem mater golfu 4, koji smatra da ženu u saobraćaju može olako da preseče. Ovu ne može, nikako.
Već polupreznojana, sa čarapama u rancu koje sam u jurcanju po kući zaboravila da sam u isti utrpala, odlazim na posao. Ako bih vratila ovaj kratak film blago unazad, mogla bih da izvrtim bezbroj knjiga, lenjira, opremi za fizičko, metalofona, opravdanja, para za neko fotografisanje. Preskačem minute na satu, i pratim koje dete ide popodne, prepodne, ne ide i slično. Naravno, tinejdžerski gnev je prodrmao stambeni objekat, jer sam zaboravila da je sportski dan u 9, a ja je budim u 7. Činjenica da je juče zakasnila u školu, iako sam vozila 85 km na sat sve do kamere i posle iste, zaboravljena je. Kao i kod svakog egoističnog pubertetlije, sećanje doseže samo do naredne skrolovane stranice na iphone-u. Da je nisam budila često, verovatno bi propustila i celo polugodište stavljajući treći sloj nekih kozmetičkih sranja, čije ime ne znam ni da izgovorim.
Obučem crnu usku haljinu, navučem starke, stavim kačket da pokrijem sedi izrastak i zamaskiram podočnjake. Imam okruglo i na ćošak 4 i po minuta da stignem na posao. Zašto je po nekom Njutnovom zakonu, svako jutro neko zaboravio nešto što baš nemam na lageru i za šta moram u knjižaru? Stavljam Sanji rajf, nakačim gumicu na ruku, jer će me njena old school teroristička učiteljica nalepiti na oglasnu tablu, ako još jednom dobije minus. Ona je galantno sve to strpala u likovno, dok sam ja herojski preskakala 5ti korak do auta. Nije buntovnik na tetu sa trafike, nego na gospođu pisca, koja je još u vrtiću bežala od brokolija za ručak i odjurila iz doma zdravlja ka parku. Jebiga, sada me stiže na naplatu kletva moje majke- nek ti tvoja deca vrate bar pola, svega što si mi pririredila.
Kamata EURI BOR na mom stambenom kreditu, daleko je manje odskakala, od kamatnih vraćanja nestašluka moja 3 čeda.
