Bol u stomaku i nadutost.
Ovo je danima osećala Sara Vasić kad bi pojela peciva ili pastu, kao i bilo koju drugu namirnicu koja ima gluten – prirodni protein u pšenici i sličnim vrstama žitarica.
„Prvo sam mislila da imam neki virus, a posle odlaska kod lekara shvatila sam da sam netolerantna na gluten”, kaže ova 32-godišnjakinja za BBC na srpskom.
Netolerancija je manje ozbiljno stanje čiji se simptomi mogu pojaviti posle konzumiranja glutena.
Ipak, postoje i oni koji se bore sa celijakijom – hroničnom, autoimunom bolešću koja oštećuje tanko crevo.
U zdravom sistemu organa za varenje gluten prolazi bez značajnih problema, ali kod ljudi sa celijakijom dovodi do oštećenja crevnih resica, ključnih za upijanje hraniljivih materija, objašnjava gastroenterolog Srđan Marković za BBC na srpskom.
Poslednjih godina sve češći je i „bezglutenski” način ishrane, koji podrazumeva izbacivanje hleba, peciva i paste.
Priča o glutenu u ishrani na Balkanu je postala jedna od glavnih tema među nutricionistima kada je otkriveno da jedan od najboljih tenisera sveta, Novak Đoković, ne jede ništa što bi moglo da sadrži ovaj prirodni protein.
Još pre mnogo godina, utvrđeno je da je gluten pravio probleme Đokoviću prilikom disanja, odnosno da je srpski teniser alergičan na njega.
„Ishrana mi je promenila život, pozitivno je uticala na karijeru, kako se osećam na terenu i van njega.
„Ne pokušavam preko moje knjige da utičem na nečiji život, da im kažem šta bi trebalo da jedu ili kako da žive, samo delim iskustvo”, rekao je Đoković, promovišući knjigu Serviraj za pobedu iz 2013. godine.
Za zdrave ljude eliminacija glutena nije neophodna, kaže nutricionistkinja Nataša Đukić za BBC na srpskom.
„U većini slučajeva radi se o trendu, često podstaknutom društvenim mrežama i marketingom”, objašnjava.
Rizici ishrane bez glutena
Iako nije imala zdravstvenih problema, Natalija Petrović pre pola godine odlučila je da ne jede hranu koja sadrži gluten.
„Drugarica mi je rekla da se osećala bolje, pa sam odlučila da probam i ja.
„Osećam se pokretljivije, nemam problema sa mučninom i nadutošću”, kaže ona.
Natalija nije jedina.
Često oni koji odluče da izbace gluten kažu da bolje vare, da im se stomak manje nadima i da imaju više energije.
Ti efekti mogu imati realnu osnovu, ali često nemaju veze sa glutenom, već sa drugim komponentama ishrane, veruje gastroenterolog Marković.
„U mnogim slučajevima, radi se o kombinaciji više faktora: psihološkog efekta, smanjenog unosa prerađene hrane i manjeg unosa ugljenih hidrata iz pšenice i raži koji izazivaju nadimanje i gasove”, objašnjava on.
Dugoročno izbacivanje glutena kod zdravih ljudi može da ima negativne posledice.
„Dovodi do deficita vlakana, jer se eliminišu žitarice kao što su pšenica, ječam i raž, kao i do smanjenja vitamina B grupe, posebno folne kiseline, B1 i B3, koje se često nalaze u obogaćenim žitaricama”, kaže nutricionistkinja.
Dolazi i do „manjka gvožđa i cinka, posebno kod žena”.
„Zato je važno da se gluten ne izbacuje bez medicinskog razloga ili bez stručnog plana ishrane”, upozorava Đukić.
‘Lepak’ koji je svuda oko nas
Dok je Nataliji bilo lako, Sari je trebalo vremena da se privikne na novi način ishrane.
„Činilo mi se da postoji baš malo stvari koje uopšte smem da jedem, a bezglutenski proizvodi su često skuplji”, kaže ona.
Gluten na latinskom znači – lepak.
Omogućava elastičnost testa i pomaže da se ono poveže i naraste, kaže Marković.
Kod ljudi koje nemaju celijakiju, ali reaguju na gluten, sve više se prepoznaje necelijakijska osetljivost na gluten, objašnjava doktor.
Iako nije imunološka bolest niti alergijska reakcija, može izazvati „gastrointestinalne tegobe poput nadutosti, bolova i dijareje”.
Javlja se osećaj nelagodnosti, „magla u glavi”, zamor posle obroka i osećaj „prepunjenosti”, dodaje on.
Postoje i simtomi koji nisu direktno povezani sa sistemom organa za varenje, a koji mogu da zavaraju, poput „depresije, anksioznosti, kožnih promena, menstrualnih poremećaja, neplodnosti ili hronične glavobolje”.
Jedna od najčešćih zabuna jeste prepoznavanje simptoma koji zapravo nisu izazvani glutenom.
Mnogi koje izbegavaju gluten zapravo imaju osetljivost na FODMAPs, fermentabilne ugljene hidrate koji su prisutni i u pšenici, kaže doktor.
Simptomi mogu biti izazvani i „bakterijskom poremećajem, hroničnim gastritisom (upalom želučane sluznice), netolerancijom na laktozu (mlečni šećer) ili psihogenim faktorima”.
Uz to, trend „gluten-free” (bez glutena) dijete može da stvori subjektivni osećaj poboljšanja zbog smanjenog unosa prerađene hrane, a ne zbog izbegavanja glutena, zaključuje on.
Peciva, kolači i hleb su opšte poznati po tome što sadrže gluten, ali se on krije i u mnogim drugim namirnicama.
Gde se sve krije gluten?
Žitarice – većina ih sadrži gluten. Ni kuskus i griz nisu bez glutena. Kinoa može da zameni kuskus, a mleveni pirinač može da se jede umesto griza
Sosevi – gluten se može naći u čorbama, soja sosovima, prelivima od mesa, marinadama, kečapu, majonezu i prelivima za salatu
Mesne prerađevine (viršle, paštete, ćevapi)
Slatkiši, čokolade, sladoledi
Brojne grickalice sadrže gluten, između ostalih čips
Određena alkoholna pića, poput piva
Celijakija: Tiha i opasna bolest
Postoje i oni kod kojih običan zalogaj hleba, kolač napravljen od brašna ili tanjir testenine može biti opasan.
Za ljude koji boluju od celijaklije eliminacija glutena je strogo medicinski neophodna, kaže nutricionistkinja Đukić.
Simptomi celijakije su:
Hroničnia dijareja (ili zatvor)
Bol u stomaku
Nadutost i gasovi
Mučnina i serijska povraćanja
Malaksalost i neraspoloženje
Gubitak telesne težine
Anemija
Nedostatak vitamina i minerala
Međutim, danas se češće viđa atipična ili tiha celijakija sa simptomima kao što su osteoporoza (gubitak koštane mase), neplodnost, depresija, migrena, afte ili poremećaji jetrenih enzima, kaže doktor Marković.
Dijagnoza celijakije je višestepeni proces, dodaje.
Počinje testiranjem, ako su rezultati pozitivni, sledeći korak je biopsija – uzimanje ćelija ili tkiva radi ispitivanja, da bi se utvrdilo ima li oštećenja crevnih resica, objašnjava.
Bitno je da pacijent „ne započinje bezglutensku dijetu pre završetka dijagnostičkog procesa, jer to može dovesti do lažno negativnih rezultata testiranja”.
‘Bez glutena ne znači zdravo’
Popularnost „gluten-free” proizvoda je delom zasnovana na stvarnoj potrebi, a delom na marketingu, kaže nutricionistkinja.
„Za ljude sa celijakijom i glutenskom preosetljivošću, ovi proizvodi su spasonosni i neophodni, dok za ostale oni predstavljaju skuplju, a nutritivno lošiju zamenu”, objašnjava Đukić.
To je zbog toga što sadrže „više šećera, zasićenih masti i aditiva kako bi se poboljšali ukus i tekstura”.
Primer za to su mafini bez glutena.
„Oni često imaju viši glikemijski indeks i više kalorija nego obični mafini od integralnog brašna.”
Pomoću glikemijskog indeksa se meri kako brza hrana koja sadrži ugljene hidrate može povećati nivo šećera u krvi.
„Ishrana bez glutena ne znači automatski da je zdrava, najvažnije je gledati celokupan sastav proizvoda, a ne samo marketinške oznake”, zaključuje nutricionistkinja.
