Postoje ljudi koje pamtimo po osmehu, po ulogama koje su nas pratile kroz detinjstvo, po rečenicama koje i danas znamo napamet. A onda, tek kasnije, shvatimo da je iza tog osmeha stajala priča koju nismo videli.
Đurđija Cvetić bila je jedna od onih glumica koje su delovale lako, prirodno, kao da joj je sve dato. Publika ju je pamtila iz serija “Grlom u jagode”, “Sivi dom”, “Zaboravljeni”, “Ulica lipa”. Uvek prisutna, a nikada nametljiva. Kao deo svakodnevice.
Ali njen privatni život bio je sve suprotno od te lakoće.
Posle tri decenije, ostala je bez svoje ljubavi
View this post on Instagram
O svom braku nije govorila često. Nije ga izlagala javnosti, niti gradila imidž na njemu. Ali ono što je rekla bilo je dovoljno da se razume koliko je ta ljubav bila velika.
Tri decenije provela je sa suprugom, komičarem Avdom Mujčinovićem. Odrastali su zajedno, formirali život, ukus, krug ljudi. Bez dece, ali sa, kako je sama govorila, još većom i jačom ljubavlju.
– Živela sam okružena okeanom ljubavi i smatrala se vrlo srećnom. Odrastali smo i sazrevali zajedno, zajedno formirali ukus i sticali prijatelje. Naše zajedništvo je bilo kompletno, a time i ljubav. Budući da nismo imali dece, možda je ljubav bila još veća i jača. Kad tako živiš i u jednom trenutku ostaneš bez okeana ljubavi, shvatiš kako si siromašan i kako ništa drugo ne može to da nadoknadi.
Ove rečenice nisu nostalgija. To je precizan opis gubitka koji menja sve.
Tuga koja je ostavila posledice na telo
View this post on Instagram
Nakon njegove smrti 1997. godine, njen život se nije samo emotivno promenio. Promenilo se i telo.
– Zbog prevelike tuge, posle smrti mog muža Avde Mujičinovića, teško sam se razbolela. Dobila sam rak dojke.
To je bio trenutak u kojem se gubitak prelio iz emocije u bolest. Ono o čemu se retko govori, ali se često dešava.
Bolest je uspela da pobedi, ali ne bez borbe. Promenila je ishranu, okrenula se makrobiotici, koristila akupunkturu i pronašla način da preživi ono što joj je život doneo.
Život posle svega, bez iluzija
View this post on Instagram
Poslednje godine provela je mirno, daleko od buke, bez potrebe da se vraća na staro. Nije pokušavala da ponovi ono što je izgubila, niti da zameni ljubav koju je imala.
Ostala je realna, čak i kada govori o sreći.
– Strahovi su najtamniji i najintimniji deo ljudskog bića. Sa nama su stalno, samo je pitanje kako ih savladavamo. Ne mogu da kažem da sam srećna, sreća nije stalno stanje. Ali mogu reći da sam u životu imala sreće. Danas me ispunjava radošću veza sa prirodom. Cvet koji sam posadila, a on procvetao.
Đurđija Cvetić preminula je 7. avgusta 2015. godine, u 73. godini.
I ostavila iza sebe nešto što ne staje u biografiju. Priču o ljubavi koja je bila tolika da je, kada je nestala, promenila ceo jedan život.
