Deca neće pamtiti da li je sto bio savršeno postavljen, da li je roštilj bio uspešan ili da li je plan dana ispoštovan.
Ali istina je mnogo jednostavnija.
Deca ne pamte plan dana. Pamte osećaj koji su imala dok su bila sa nama. I upravo zato, najvredniji trenuci nisu uvek oni veliki i savršeni – već oni obični, koji se dese kada niko ne žuri.
Evo šta deca najčešće pamte nakon dana provedenog sa porodicom:
- Kako ste se osećali dok ste bili zajedno
Da li ste bili opušteni, nasmejani, prisutni. Ili nervozni, zauzeti mislima, „na pola“. Deca ne analiziraju – ona osećaju atmosferu i upijaju je.
- Male, spontane stvari koje nisu bile planirane
Ono kada se neko nasmeje bez razloga.
Kada se nešto prospe pa postane šala.
Kada se igra razvije sama od sebe.
To su trenuci koji ostaju.
- Da li ste ih slušali dok pričaju
Detetu nije važno da li je priča „važna“.
Važno mu je da je neko čuje do kraja.
Pamte pogled, reakciju i osećaj da ih neko zaista vidi.
- Blizinu
Držanje za ruku.
Sedenje pored vas.
Trenuci kada su mogli da vas dotaknu, da vas imaju „tu“.
Za decu je to sigurnost.
- Kako je izgledalo biti zajedno
Ne gde ste bili.
Ne šta ste radili.
Već kako je izgledalo biti sa vama.Jer za dete, „dan sa porodicom“ nije događaj – to je osećaj pripadanja.
Deca neće pamtiti savršen raspored dana. Pamtiće da li su se osećala voljeno, viđeno i sigurno.
I možda je to najvažniji podsetnik za sve nas – da ono što deca najviše nose iz zajedničkih dana nije aktivnost, nego prisustvo.
